КО ДРЖИ ЈАВНИ ДУГ СРБИЈЕ? Највише нас задужили инвеститори
Србија на крају јуна дуговала 41,82 милијарде евра – купцима еврообвезница припада 12,91 милијарда, пословним банкама 5,38 милијарди, а кинеској Експорт-импорт банци 2,78 милијарди евра
Јавни дуг Србије на крају јуна износио је 41,82 милијарде евра, а највећи део тог новца Србија дугује купцима еврообвезница. Њима је, према подацима Управе за јавни дуг Министарства финансија, дуговала 12,91 милијарду евра, односно готово трећину укупног јавног дуга.
На другом месту ме-ђу највећим повериоцима налазе се купци дугорочних динарских хартија од вредности, којима се дуговало 6,94 милијарде евра. Треће место заузимају пословне банке, којима је на име кредита дуговано 5,38 милијарди евра.
На четвртом месту налази се кинеска Експорт-импорт банка, којој је Србија дуговала 2,78 милијарди евра. Следе дугови страним владама по основу кредита, у износу од 2,55 милијарди евра, док је према Међународној банци за обнову и развој дуг износио 2,24 милијарде евра. Међународном монетарном фонду ДУГУЈЕМО 2,09 милијарди, Европској инвестиционој банци 1,77 милијарди, Европској банци за обнову и развој 1,74 милијарде, Париском клубу поверилаца 841 милион, Лондонском клубу 619 милиона, Развојној банци Савета Европе 510 милиона, Европској унији 421 милион, Арапском фонду за економски и социјални развој 364 милиона, Међународној асоцијацији за развој 285 милиона, Фонду за развој Абу Дабија 191 милион, Кувајтском фонду за арапски економски развој 84 милиона, Саудијском фонду за развој 78 милиона, Банци за развој и обнову 17 милиона и осталим повериоцима милион евра.
Треба да вратимо новце инвеститорима, Кини, Кувајту, ММФ-у
Подаци показују да је јавни дуг прилично разуђен и да Србија нема једног доминантног кредитора. Ипак, највећи појединачни извор задужења представљају управо инвеститори који купују државне еврообвезнице.
Када је реч о валутној структури, чак 79,4 одсто јавног дуга било је на крају јуна у страној валути. Највећи део чини дуг у еврима, са учешћем од 63 одсто.
На амерички долар односило се 11,1 одсто јавног дуга, док је у посебним правима вучења (СДР) било 5 одсто дуга.
У динарима је било 20,6 одсто јавног дуга, што значи да је приближно петина укупног задужења деноминована у домаћој валути.
Структура дуга по валутама зато је важна и због кретања девизног курса, будући да промене курса могу утицати на динарску вредност обавеза које су уговорене у страној валути.