ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА ГАЛЕРИЈЕ „ЈОВАН ПОПОВИЋ” У ОПОВУ Чувају радове 260 аутора, а ево шта се све може видети

Назив је добила по имену сликара из 19. века Јована Поповића (1810 - 1864.) рођеног у Опову.

Галерија је смештена у непосредној околини цркава и благо извијеним линијама и материјализацијом, у комбинацији натур бетона и црвене опеке, остварује једно од најлепших дела регионалне архитектуре у Војводини тог времена. Посебна излагачка целина Галерије „Јован Поповић“ је и Парк скултура у којем су најпре била постављена дела Ивана Мештровића и то: Глава Обилића, Сфинга, Роб, Мала удовица и Пали анђео. Касније све скултуре су враћене Народном музеју Београда, осим Палог анђела, који се задржао испред Галерије до 2011. године.

Галерија је у свом фонду скулптура имала и два рада Симеоина Роксандића „Дечак који вади трн“ поклон Општине Панчево 1974. године и „Дечак који игра кликере“ постављена 1982. године и изливена захваљујући пионирској организацији школе из Опова. На молбу Месне заједнице Опово, Народни музеј Београд и наследници Сретена Стојановића одобрили су 1977. године да се излије скулптура „Девојка са харфом“, која се такође налазила испред галерије. На жалост, након покушаја крађе скулптура 2011. године, обе скулптуре Симеона Роксандића су трајно оштећене. Убрзо после инцидента, Народни музеј је повукао свој реверс и преузео Мештровићеву скулптуру „Пали анђео“. Руководство галерије је 2019. године поново поставило скулптуру Сретена Стојановића на улазу у галерију.
Најзначајнија дела у фонду галерије представљају две слике уметника у чију част је галерија и добила назив и то су „Жена свештеника“ и „Портрет непознатог грађанина“ и обе се налазе у сталној поставци изложбеног простора. У парку испред галерије  је и биста Јована Поповића, чији је аутор српска сликарка Оља Ивањицки, док је бронзани рељеф на главном улазу у галерију израдио Иван Грабовац.

Све до краја 20. века, фонд галерије се увећавао углавном поклонима уметника. У периоду после 2000. године Манифестације „Интернационалне  ликовне галерије Опово“ (2001-2015) и „Сусрет акварелиста Србије“ (2006-2015) су у великој мери утицали на то да се фонд обогати новим експонатима. Такође, галерија је откупљивала велики број раних радова Зорана Петровића (1921-1996). Према попису из 2020. године галерија у свом фонду има 1.220 експоната, од 260 аутора. 

Међу ауторима заступљени су Јован Поповић, Зоран Петровић, А. Хишин, В. Смољни, Јован Витомиров, Оља Ивањицки, Марко Трумић, Стојан Трумић, Коста Брадић, Иво Крушкић и други. У фонду је заступљен и велики број радова египатских, шпанских, украјинских, руских уметника, који су били учесници интернационалних колонија. Значајан део фонда чине и дела наивне уметности, чији су аутори Алжбета Чижикова, Ева Хусарик, Јанош Месарош, Јан Хусарик, Јан Бачур и многи други.

У фонду галерије посебно место заузимају дела Зорана Петровића. Његове слике верно су илустровале сензибилитет, дух и штимунг војвођанске равнице, како кроз мотив пејзажа, тако и кроз приказе спољашности и унутрашњости сеоских и гарађанских банатских кућа.

Галерија „Јован Поповић“ већ деценијама својим различитим активностима пружа простор и контекст за представљање културно-уметничких садржаја из области визуелних уметности, али и области музичког стваралаштва, театра и плеса.
Излагачка делатност галерије подразумева самосталне, групне и ауторске изложбе, али и пратеће програме, као што су једнодневне презентације, пројекције, промоције, дискусије, панели и други догађаји из области уметности и културе.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.