МАРАТОН У ПОТРАЗИ ЗА ПАРТНЕРИМА Афрички дивљи пси прешли рекордних 4.000 km кроз Замбију ЧОПОР ХТЕО ДА СЕ ПАРИ

Истраживачи наводе да ово откриће пружа наду да дивље животиње и даље могу да се крећу на великим удаљеностима упркос све већем притиску људи на њихова станишта.

Три мужјака, браћа из истог чопора, током осам месеци прешла су око 420 километара ваздушном линијом, али су укупно превалила готово десет пута већу удаљеност, крећући се кроз пејзаж који је све више фрагментисан људским насељима, преноси BBC.

Међутим, други дивљи пси праћени ГПС огрлицама у студији угинули су у илегалним замкама, што указује опасности са којима се житвотиње суочавају.

Дивљи пси су током кретања заобилазили велике препреке, укључујући главни град Замбије Лусаку и развијена индустријска подручја, повезујући тако различита подручја у којима обитавају дивље животиње.

Афрички дивљи пси спадају међу најређе предаторе на континенту, а процењује се да их је у дивљини остало око 6.000. Живе у веома повезаним чопорима, заједно лове и познати су по томе што прелазе велике удаљености у потрази за новим територијама и могућностима за размножавање.

Пошто не могу да се паре унутар чопора у којем су рођени, јединке чекају да евентуално наследе чопор или, најчешће у узрасту од две до три године, напуштају матични чопор и крећу у потрагу за партнером.

Таква кретања називају се дисперзијом и разликују се од миграција, током којих се животиње сезонски крећу напред и назад у потрази за храном или одговарајућим стаништем.

Истраживање, објављено у часопису Ecology, показало је да би популације дивљих паса у источној и јужној Африци могле бити повезаније него што се раније веровало.

Главни аутор студије, професор Скот Крил са Универзитета Монтана Стејт, који проучава афричке дивље псе од 1991. године, оценио је да резултати представљају разлог за опрезни оптимизам.

"Могуће је претпоставити да је свака велика популација дивљих паса у источној и јужној Африци, осим оних које су ограђене, потенцијално повезана", рекао је Крил.

Међутим, истраживачи упозоравају да су дивљи пси и даље суочени са озбиљним опасностима. Друге јединке праћене ГПС огрлицама током истраживања угинуле су након што су упале у илегалне замке.

Три мужјака успешно су завршила своје путовање, док су две од три женке угинуле. Истраживачи су уочили да су преживели чланови чопора у више наврата враћали на исто место, што често указује на смрт једног од чланова.

Научници сматрају да резултати додатно указују на потребу за стварањем природних коридора изван заштићених подручја, који би повезивали станишта раздвојена путевима, градовима и пољопривредним површинама.

Коаутор студије Брус Елендер, директор организације Кафуе еколошкој organizaciji "The Натуре Conservancy", рекао је да врстама које се крећу на великим подручјима, попут дивљих паса и слонова, треба обезбедити повезан простор како би дугорочно опстале.

"Не можемо на заштићена подручја гледати као на острва и очекивати да ће дугорочно бити функционална. Морамо да размишљамо много шире од тога", рекао је Елендер.