КРИПТОВАЛУТЕ СУ СВЕ ПОПУЛАРНИЈЕ, АЛИ ОПРЕЗ ЈЕ НЕОПХОДАН Ево шта треба да проверите пре него што уложите новац

Али то што је нека платформа доступна из Србије и што на њој можете да отворите налог или извршите картичну трансакцију не значи да послује у регулаторном оквиру Србије. Пре прве куповине зато вреди проверити три ствари: од кога купујете, колико вас куповина стварно кошта и како ћете једног дана вратити новац на свој рачун.

1. Доступна платформа није исто што и регулисана платформа

Србија од 2021. године има Закон о дигиталној имовини. Пружаоци који грађанима Србије пружају одређене услуге повезане са виртуелним валутама морају имати одговарајућу дозволу и налазе се у јавном регистру надлежног регулатора.

Crypto12 и ЕЦД послују као домаћи лиценцирани пружаоци.

Са друге стране, грађанима Србије доступне су бројне иностране крипто платформе које немају домаћу дозволу.

Ту настаје честа забуна.

Ако вам картица пролази на иностраној платформи, то не значи да је платформа регулисана у Србији. Банка је одобрила конкретну картичну трансакцију, није тиме дала дозволу платформи за пословање у Србији.

Разлика постаје посебно важна када желите да изађете из крипта.

Код иностране платформе без домаће дозволе не треба претпоставити да можете једноставно продати крипто и повући фиат средства директно на свој банковни рачун у Србији као код домаћег регулисаног пружаоца. Управо зато регулаторни статус треба проверити пре куповине, а не тек када желите да повучете новац.

Код домаћег лиценцираног пружаоца улаз и излаз средстава одвијају се кроз домаћи банкарски и регулаторни систем, уз документацију о куповини и продаји.

2. Колико вас куповина стварно кошта?

Друга честа грешка је гледање само провизије коју платформа истакне на екрану.

Код куповине картицом на иностраној платформи без домаће дозволе укупан трошак може укључивати:

картичну обраду,
конверзију РСД у страну валуту,
курсну разлику,
спред између тржишне и куповне цене.

Зато провизија од, рецимо, 0,1 или 0,2 одсто не говори колико вас је куповина заиста коштала.

На поједностављеном примеру од 1.000 евра, комбинација ових трошкова може укупну цену куповине довести приближно до 4–5 одсто, односно 40–50 евра.

Куповина криптовалуте у Србији код домаћег лиценцираног пружаоца може се извршити директно са банковног рачуна у динарима, без међународне картичне обраде и додатне валутне конверзије. Трошак је зато једноставније видети унапред.

Износи се разликују од банке до банке и од платформе до платформе, па је најважније поставити једно питање:

Ако данас уплатим 1.000 евра, колику вредност криптовалуте заиста добијам?

3. Шта се дешава када продате?

Крипто јесте глобалан, али пореска обавеза је локална.

Ако сте криптовалуту купили по једној, а продали по вишој цени, остварена капитална добит подлеже пореским правилима Србије. За физичка лица стопа пореза на капиталну добит износи 15 одсто.

Зато је важно да имате документацију која показује када сте купили, колико сте платили и по којој цени сте продали.

Код домаћег лиценцираног пружаоца документација о куповини и продаји настаје у оквиру домаћег система. Код иностране платформе корисник мора сам да чува историју трансакција и обезбеди потребне доказе о набавној и продајној цени.

Пре него што купите

Прва куповина криптовалута не мора бити компликована. Али пре уплате проверите:

Да ли пружалац има дозволу за пословање у Србији?

Колико вас куповина укупно кошта?

Како ћете касније продати крипто, повући новац и документовати трансакцију?

То што је нека инострана апликација доступна из Србије није исто што и пословање у оквиру домаћег регулаторног система.

Зато код прве куповине није важно само шта купујете, већ и преко кога купујете и како ћете једног дана изаћи из те инвестиције.

Текст је информативног карактера и не представља инвестициони, порески нити правни савет. Куповина дигиталне имовине носи ризик губитка уложених средстава. Наведени трошкови су илустративни и могу се разликовати у зависности од банке, пружаоца услуге, начина плаћања и тржишних услова.

 РТС