ОВО СУ ЉУДИ ДРЖАЛИ У КУЋАМА ДА ОТЕРАЈУ ВЕШТИЦЕ Неки од ових обичаја преживели су вековима
Магија се кроз историју појављивала у готово свим културама и епохама, а једно од њених многобројних лица била је и заштита куће, имања и њихових становника.
Људи су, у страху од болести, несреће, вештичарења и злих духова, веровали да им у томе могу помоћи биљке, посебни предмети, мистични симболи, камење, па чак и поједини делови самих грађевина.
Од Европе и Британских острва до Источне Азије и Америке, различите културе развијале су сопствене начине заштите од онога чега су се плашиле. Иако су се обичаји и веровања разликовали, идеја је била слична – пронаћи нешто што ће дому донети сигурност и сачувати га од невидљивих претњи.
Ово је шест начина на које су људи кроз историју покушавали да магијом заштите своје домове.
Заштитне биљке – од ловора до рузмарина
Дрвеће, лековито биље и друге биљке вековима су коришћени као заштита имовине од природних и натприродних опасности.
У књизи Комплетни травар, чији је аутор ботаничар Николас Калпепер из 17. века, наводи се да је ловор у башти требало да штити кућу од вештичарења, ђавола и удара грома.
У Великој Британији и Европи рузмарин засађен у башти требало је да заштити дом од вештица које нападају током ноћи. Према веровању, вештице би биле принуђене да броје сваки лист на биљци све док јутарња светлост не растера њихове моћи.
У Америци су, с друге стране, љуте папричице дуго сматране средством за одбијање зла, па су понекад постављане на врата како би одбиле штетне силе.
Мистични симболи на зидовима и вратима
Звезде са пет и шест кракова у раној модерној Европи урезиване су у дрво и малтер са намером да одбију зло.
Посебно су занимљиви хексафоли, познати и као „точкови од тратинчица“. Састоје се од шест елипси распоређених у круг. За њих се не зна поуздано да ли су били само украс или ознаке мајстора.
Чињеница да су се често налазили на местима која су сматрана критичним, попут улаза, огњишта и димњака, отвара могућност да су имали и мистичну функцију.
Архитектура као заштита од зла
Магијска заштита није се завршавала на симболима и предметима. Истраживања показују да су и саме грађевине могле бити осмишљене тако да штите своје становнике.
Средњовековни приручници за зидање у источној Азији, на пример, давали су упутства о постављању такозваних демонских црепова и фигурица које су требало да уплаше провалнике и зле духове.
У шпанском региону Арагон, током 17. и 18. века, а и касније, на димњацима су се појављивали геометријски облици. Према тадашњим веровањима, сложени дизајни требало је да збуне вештице.
„Вештичје боце“ за прекидање урока
Међу необичнијим облицима магијске заштите биле су такозване „вештичје боце“. Ови предмети, који су се користили за прекидање урока, били су релативно распрострањени у Европи од раног модерног доба до почетка 20. века.
У њих су стављани нокти, коса или урин особе за коју се веровало да је под утицајем магије, као и други предмети, попут савијених игала и срца направљених од тканине.
Неке боце су закопаване, док су друге куване или остављане у димњацима. Веровало се да ће на тај начин бити нападнута бешика вештице, да ће она бити приморана да се открије или да ће њени магијски напади престати.
Истраживачи су до сада пронашли око 250 таквих боца у Енглеској.
Камење које штити дом
Посебно камење такође је имало улогу у народним веровањима.
У источној Азији, камење „шигангданг“ користи се за заштиту јавних места и приватних домова. Оно подсећа на свету планину Таи у кинеској провинцији Шандонг, за коју се веровало да је толико тешка да може да задржи свако зло.
У Великој Британији су током 19. века природно пробушени каменови, познати као „вештичје камење“, коришћени за срећу, али и као заштита од вештичарења и лоших снова.
Већи примерци остављани су у предњем делу баште, док су мањи качени о узглавље кревета или за греде у штали.
Религијски предмети као заштита
Заштитна функција приписивана је и религијским предметима.
У Британији 19. века спавање са Библијом у близини кревета, па чак и испод јастука, било је релативно уобичајен начин заштите од штетних сила и ноћних мора.
У Ирској су све до почетка 20. века крстови окружени круговима понекад цртани на зидовима фарми или урезивани у малтер. Требало је да одбију такозване „добре људе“ – еуфемистички назив за виле које су, према народним веровањима, могле бити хировите и опасне.
Иако су се облици магијске заштите разликовали од културе до културе, заједничка им је била идеја да одређени предмети, биљке, симболи или ритуали могу да помогну људима да се осећају сигурније и да ублаже страхове и неизвесност.
Како наводи аутор текста, магија се у свакодневном животу често појављивала као ненаметљив облик натприродне самозаштите – начин да се, макар психолошки, ублаже страхови и невоље.
