"СЛАВИЦА" ЈЕ ОБЛАЧИЛА ЧАК ТРИ КОНТИНЕНТА: У чувеној зрењанинској фабрици радило 330 радника, шило се и до 70.000 комада месеч̣но
У Његошевој улици у Зрењанину и даље стоје објекти и натпис који подсећају да је ту радило предузеће за израду конфекције и јоргана „Славица”.
Основана је 1956. године на темељима делатности Удружења занатлија, чији су се чланови бавили ручном израдом јоргана, душека и конфекције.
Кустоскиња - етнолошкиња Народног музеја Зрењанин Александра Козарев каже да је првобитна локација овог предузећа била у Београдској улици. Међутим, због повећања обима производње и броја запослених, којих је већ 1957. године било 150, постојећи објекти више нису задовољавали потребе предузећа, па је „Славица“ пресељена у простор некадашње Творнице намештаја „Павле Мелеги“ у Његошевој улици број 6.
- Услед све веће популаризације јоргана и душека од синтетичких влакана, почетком 1970-их година у „Славици“ је дошло до преоријентације на производњу конфекције. Израда ручно рађених душека у потпуности је обустављена, док је производња јоргана настављена, али у знатно смањеном обиму – наводи Козарев.
Музеј позива савременике
Етнолошко одељење Народног музеја Зрењанин ради на документовању и прикупљању грађе у вези са некадашњом зрењанинском текстилном индустријом. Музеј је позвао суграђане да се обрате Александри Козарев уколико поседују предмете који су настали или коришћени у Индустрији тепиха „Пролетер“, Фабрици чарапа „Ударник“, Фабрици шешира „Бегеј“ или Радној организацији „Слога“. То могу бити производи, каталози, фотографије, документација, награде, признања, бројеви фабричких листова - информатора, делови радне униформе и друго.
Такође, позвани су и да поделе са Народним музејом своја сећања на рад у поменутим фабрикама.
Сви заинтересовани могу се обратити кустоскињи Александри Козарев путем мејла [email protected], телефона 023 561 841 (локал 30) или лично, на адреси Суботићева 1.
Средином 70-их година фабрика је имала око 330 запослених. Месечно се производило око 30.000 панталона и 40.000 комада разноврсне дечје конфекције, а фабрика је имала вишегодишње уговоре за извоз робе у земље попут Немачке, Данске и Либије.
- Након доношења Закона о удруженом раду 1976. године, зрењанинске фабрике мидерске робе, трикотаже и конфекције - међу њима и „Славица“ - удружиле су се у Радну организацију „Слога“. Под окриљем „Слоге“, „Славица“ је почев од 1977. године функционисала као ООУР – истиче Александра Козарев.
О томе шта се дешавало у предузећу током 1980-их и 1990-их година нема никаквих јавно доступних података. Како год, „Славица” је доживела судбину бројних других, некада чувених зрењанинских фабрика, које су нестале са привредне сцене.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.