ФУДБАЛСКЕ ДИНАСТИЈЕ У ДРЕСУ СРБИЈЕ: Очеви оставили траг, синови пишу своју причу ПАУНОВИЋ САДА С ДРУГОМ ГЕНЕРАЦИЈОМ

На једној страни Вања и Сергеј Милинковић-Савић. Браћа, голман и везиста, поново заједно у дресу Србије. На другој Филип и Александар Станковић, још један братски тандем, такође голман и везни играч. Сва четворица на истом тренингу А репрезентације, на списку селектора Вељка Пауновића за четири утакмице УЕФА Лиге нација.

А када се поглед прошири и на младу репрезентацију, прича постаје још занимљивија. Стефан Џодић је ових дана са А тимом у Старој Пазови, док његов млађи брат Виктор, голман Монпељеа, припада младој репрезентацији Србије. Још једна породица, још један спој голмана и играча у пољу, још два брата која су изабрала исти репрезентативни дрес.

Иза сваке од те три приче стоји и снажно фудбалско наслеђе.

Отац Сергеја и Вање, Никола Милинковић, био је професионални фудбалер који је каријеру градио од Бечеја до Шпаније, Португалије и Аустрије. Играо је у шпанској Примери за Љеиду, а управо су током његових година у Шпанији рођени Сергеј и Вања.

О Дејану Станковићу довољно говоре 103 утакмице и 15 голова за национални тим, три Светска и једно Европско првенство, Црвена звезда, Лацио и Интер. Био је и први капитен самосталне Србије, а са Интером је освојио и Лигу шампиона.

Ненад Џодић је из Земуна отишао у Француску и постао једно од препознатљивих имена Монпељеа, за који је током два мандата одиграо више од 250 утакмица. Био је капитен клуба, освајач Интертото купа и репрезентативац Југославије. Данас његовим путем иду Стефан и Виктор, обојица рођени управо у Монпељеу.

Посебну нит ове приче представља и селектор Србије.

Вељко Пауновић је делио репрезентативну свлачионицу са Станковићем и Џодићем, а данас, више од две деценије касније, ради са њиховим наследницима.

– Када погледам ове момке, немогуће је не сетити се њихових очева и генерације којој смо припадали. Са Дејаном и Ненадом сам играо заједно у репрезентацији Југославије. Добро познајем и фудбалски пут Николе Милинковића, играли смо један против другога у шпанском првенству. Данас су њихови синови овде, у репрезентативним селекцијама Србије. То је лепа потврда да су правилно усмерени, али и да су својим радом заслужили да буду репрезентативци своје земље. Презиме може да буде понос и подстрек, али место у репрезентацији свако мора да заслужи сам. Сада је на њима да пишу своје приче – рекао је Пауновић, преноси сајт ФСС.