СУША УДАРИЛА НА ШЉИВУ ПРЕД САМУ БЕРБУ Род велики, али један проблем могао би да ОБОРИ ЦЕНУ
Стручњаци процењују да би ова година могла бити рекордна за шљиву и друге врсте воћа у Србији, али велики род није донео и добру зараду произвођачима.
Према проценама стручњака, ова година ће бити рекордна, не само за шљиву већ и за све врсте воћа у Србији. Ипак, суша и високе температуре помериле су почетак бербе, успориле сазревање и на појединим парцелама утицале на величину и квалитет плода.
Воћарима додатни проблем представља и ниска откупна цена. У чачанском крају, једном од најпознатијих воћарских подручја у Србији, произвођачи тренутно беру сорте стенлеј и чачанска рана.
На први поглед, воћари ове године имају разлога за задовољство – стабла су добро понела, а у појединим воћњацима приноси су изнад очекивања. Међутим, велика количина рода не значи нужно и добру зараду.
"Ове године једини проблем је откуп, односно ниска откупна цена, која не може да покрије ни трошкове брања, а камоли одржавања воћњака, прскања и резидбе. Сада је откупна цена шљиве између 20 и 25 динара по килограму, док је надница радника око 6.000 динара", каже Љубомир Тодоровић.
У Србији се око 80 одсто произведене шљиве преради у ракију, један део произведене шљиве се суши, а део замрзава или продаје као свеж.
"Велики део рода ћемо ставити у ракију, покупићемо ракију. Нема рачун да се плати. Мада, могла би ова квалитетна шљива и да се суши, добра је и за сушење", реко је он.
Србија има највише стабала шљиве по становнику на свету, више од 50 милиона. Да је решење за велику количину плодова прерада, слаже се и струка.
"Сушена шљива може бити једно добро решење за излазак из оваквог проблема, не ове, већ и свих наредних година, да се један део произвођача преоријентише и да се преоријентише на сушење шљиве, да идемо у том правцу и да се много више пропагира и сама потрошња свеже шљиве, и свеже и суве шљиве", каже Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство у Чачку.
Суша пред бербу могла би да смањи удео шљиве прве класе, а тиме и могућност за бољу откупну цену. Стручњаци зато сматрају да подстицаји морају укључити и мере за ублажавање последица климатских промена.