СО МОЖЕ ДА СТОЈИ ГОДИНАМА, АЛИ ПОСТОЈЕ ИЗУЗЕЦИ Ове промене откривају да је време да је баците
Со је један од најзаступљенијих састојака у свакој кухињи и готово је незамисливо припремити и најједноставније јело без ње.
Налази се у сланичарима на столовима и у готово свакој остави, а њено присуство често узимамо здраво за готово.
Њена важност кроз историју најбоље се види у чињеници да се користила за конзервирање хране хиљадама година пре проналаска фрижидера, али и као средство плаћања. Управо због својих својстава со се повезује са трајношћу и дуготрајношћу, па правилно складиштена може остати употребљива изузетно дуго.
Вечни минерал који се готово никада не квари
У свом чистом облику, натријум-хлорид (NaCl) је изузетно стабилан минерал. За разлику од већине намирница, со нема класичан рок трајања јер се њена хемијска структура временом не мења, што је чини безбедном за употребу и након више деценија.
Ипак, ситуација је сложенија код соли која се свакодневно користи.
Произвођачи на амбалажи наводе датум „најбоље употребити до“, али то је смерница за очување оптималног квалитета, а не стварни рок важења. Проблем настаје када со није чиста: производи попут јодиране соли или мешавина зачина садрже додатке – јод, зачине, боје или ароме – који временом могу да се разграде и изгубе на делотворности.
Сама со остаје непромењена, али додаци не.
Када је грудвање само естетски проблем
Једна од најчешћих појава која изазива сумњу јесте грудвање. Нарочито током влажних дана, со може да створи тврде грудве.
То није знак да се со покварила, већ последица њене способности да природно упија влагу из ваздуха. Кристали се делимично растварају, а затим поново спајају у чврсте комаде.
Иако је таква со непрактична за употребу, није штетна. Грудве се једноставно могу разбити куцкањем по паковању или виљушком.
Практичан трик за спречавање овог процеса јесте додавање неколико зрна пиринча у посуду са сољу, јер пиринач упија влагу. Такође, додаци против грудвања у соли временом могу постати мање ефикасни, што додатно појачава ову појаву.
Када со ипак треба бацити
Иако је згрудвана со безбедна, постоје ситуације у којима нема компромиса и паковање треба бацити. Није реч о датуму на амбалажи, већ о јасним визуелним и чулним знацима контаминације.
Стране честице и промена боје
Први знак за узбуну је присуство страних материја. Ако у соли приметите честице прашине, прљавштине или, ређе, инсекте, со је контаминирана.
Инсекте привлачи влага у лоше затвореној посуди. Исто тако, свака промена боје сигнал је за опрез јер може указивати на нечистоће или реакцију са посудом.
У тим случајевима најсигурније је такву со бацити.
Непријатан мирис
Други важан показатељ је мирис. Со има изузетну способност да упија ароме из околине.
Ако се отворено паковање држи у близини намирница јаког мириса, попут лука или белог лука, со ће те мирисе апсорбовати.
Иако таква со није покварена у хемијском смислу, непријатан мирис може да наруши укус јела којем се додаје. Ако се осети било шта осим неутралне сланоће, препоручује се замена новим паковањем.
Како правилно чувати со
Да би се избегли наведени проблеми и сачувао квалитет соли, важно је правилно је складиштити.
Со треба чувати на хладном и сувом месту, далеко од извора топлоте и паре, попут шпорета.
Најбољи начин за очување квалитета јесте држање соли у херметички затвореној посуди, било да је реч о стакленој, керамичкој или пластичној амбалажи.
Тако се спречава продор влаге, која узрокује грудвање, али и упијање нежељених мириса из околине.