СЕЛЕНЧА ЈЕ ВЕРСКИ ИЗУЗЕТАК МЕЂУ СЛОВАЦИМА У СРБИЈИ У малој цркви Пресветог Тројства три недељне мисе и готово пуне клупе

У овом месту у општини Бач вековима заједно живе Словаци евангелици и римокатолици, а жупа Пресветог Тројства једина је потпуно словачка римокатоличка жупа у Србији. Према речима њеног жупника Синише Тумбаса Локетића, такве жупе нема ни у ближем окружењу.

Црква је подигнута 1765, док је жупа основана 1788. године. Све три недељне мисе, као и мисе о празницима, служе се на словачком језику.

Словачки научио због верника

Када је 2016. године стигао из Новог Сада у Селенчу на нови свештенички задатак, Тумбас Локетић није говорио словачки нити је до тада био у Словачкој. Језик је учио путем Скајпа са професорком из Братиславе, настојећи да савлада књижевни словачки, док мештани говоре својим дијалектом.

У жупи делују мали, велики и дечји хор, окупљају се министранти, млади и старији, а организују се ходочашћа, летњи кампови, одласци на море, рафтинг, клизање и скијање.

– Данас више говорим словачки него српски. Овде никада није било пресудно које је националности свештеник, већ да постоји активан духовни живот. Било је мађарских, хрватских и немачких свештеника, али се увек настојало да све буде на словачком – прича жупник.

Жупа има око 700 верника, али њену величину не треба мерити само тим бројем. На три недељне мисе, према речима Тумбаса Локетића, дође укупно више од 500 људи, док се радним данима у цркви окупља око 40 верника.

– Није ово велика жупа, али је веома активна. Када неко види шта све радимо, помисли да нас има много више – каже он.

Црква није музеј

По доласку овог жупника најпре је уређена дворана за окупљања, за коју су верници прикупили око 20.000 евра. Потом је 2017. године темељно обновљена и црква, која је била у лошем стању. Уграђени су подно грејање и климатизација, постављене нове клупе и расвета, а обновљени су кров и фасада. Верници су за те радове приложили око 60.000 евра, док је дуг отплаћиван наредних пет година.

Ипак, наш саговорник много више говори о људима него о зидовима. У жупи делују мали, велики и дечји хор, окупљају се министранти, млади и старији, а организују се ходочашћа, летњи кампови, одласци на море, рафтинг, клизање и скијање. Педесетак верника је 2021. године заједно путовало у Рим, а овогодишњи планови укључују Међугорје и адвентски базар у Прагу.

Нисмо све ово обнављали да ја седим и гледам лепе зидове, него да овуда пролазе људи. Црква је вредна зато што је место окупљања

Жупа настоји да буде одговорна и према животној средини и обновљивим изворима енергије. На крову је соларна електрана добијена донацијом из Словачке, читав комплекс загрева се на пелет, а домаћинства доносе пластичне флаше и стакло на заједничко прикупљање, које се после продаје за рециклажу.

– Приход од тога није велик. Много је важнија еколошка порука – објашњава жупник.

Важну подршку овој заједници пружа и Општина Бач, која сваке године издваја одређена средства, па жупа њима обави понеки мањи, али потребан посао на црквеном комплексу.

Преко пројекта прекограничне сарадње финансирана је и изградња паркинга уз жупни дом, а обнова жупног дома требало би да буде завршена уз 3,5 милиона динара које је одобрила Покрајинска влада. Тиме ће бити заокружено уређење цркве, дворане и куће, али њихов смисао, наглашава Тумбас Локетић, није у томе да остану празне.

– Нисмо све ово обнављали да ја седим и гледам лепе зидове, него да овуда пролазе људи. Црква је вредна зато што је место окупљања – закључује велечасни Синиша Тумбас Локетић.

Осим утисака из ове мале, али веома сложне и активне црквене заједнице Словака у Селенчи, понели смо и један, традиционални, поклон за ово место, али неуобичајен за остатак света – метлу од сирка, по чијој изради је Селенча надалеко позната.  

Текст и фотографије: Александар Савановић