ДА ЛИ ЈЕ НА ПОМОЛУ ШЕНГЕН ЗА БАЛКАНСКЕ ЗЕМЉЕ Немци пишу о томе: О чему се ради?
Европска унија требало би земљама западног Балкана да понуди план за приступање шенгенском простору, пише у гостујућем коментару за лист Neue Zürcher Zeitung Christoph Bender, заменик председника истраживачког центра Европска иницијатива за стабилност (ЕСИ).
Према његовом мишљењу, то би ојачало кредибилитет ЕУ. Будући да суседи у шенгенском простору морају блиско сарађивати у безбедносним питањима, то би уједно био начин да некадашњи супарници реше граничне спорове, што би придонело трајном миру, преноси Deutsche Welle.
Бендер сматра да ЕУ тешко остварује утицај чак и у свом непосредном суседству, подручју где је раније, како наводи, имала најуспешније спољнополитичке резултате проширењем, којим је државе бившег источног блока претворила у просперитетне и мирне демократије.
Понуда плана за чланство у Шенгену била би иновативан начин да ЕУ ојача свој кредибилитет и створи подстицаје за реформе, преноси Индеx.
Према том предлогу, државе чланице би задужиле Европску комисију да изради каталог критеријума заснован на шенгенској правној тековини – који обухвата контролу спољних граница, визну политику, полицијску сарадњу и заштиту података – уз додатне услове у области владавине права. Комисија би извештавала о напретку сваких шест месеци, а државе чланице би морале да дају своју сагласност када земља испуни све критеријуме. Бендер истиче да реформе и сарадња који из тога проистичу могу ојачати безбедност, а не је ослабити.
У коментару оцењује да би такав процес помогао стабилизацији најосетљивијих држава региона. Сматра да је ЕУ потребан кредибилан противпредлог, а Шенген би Балкану понудио бољу опцију од нових спорова о границама "које више не би имале никакво значење".
Немачка смањује квоте за раднике с Балкана
Истовремено, немачки лист Дие Зеит у тексту под насловом "Зависимо од радне снаге са западног Балкана" пише о плановима владе у Берлину да смањи број радних миграната из регије.
Фокус је на такозваној "Уредби за Западни Балкан", која радницима из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Србије омогуćава запошљавање у Немачкој без потребе за доказивањем познавања језика или стручних квалификација. Све што им је потребно јесте уговор о раду и место у оквиру годишње квоте, која тренутно износи 50.000.
Аутор текста Симон Лангеман подсећа да је уредбу 2016. увела коалиција демохришћана и социјалдемократа како би се смањио број неутемељених захтева за азил, док је радна снага из региона била потребна Немачкој. Влада социјалдемократа, зелених и либерала 2024. је удвостручила квоту на 50.000, а садашња демохришћанско-социјалдемократска коалиција жели поново да је преполови.
И даље постоји потреба за радном снагом у Немачкој
Савез немачких удружења послодаваца (БДА) сматра да за то нема оправдања јер и даље постоји велика потреба за радном снагом, посебно у угоститељству, логистици и грађевинарству.
БДА упозорава да би смањење квоте могло угрозити планиране грађевинске пројекте који се финансирају из посебног владиног фонда. С тим се слаже и Савезна агенција за запошљавање (БА). Њена чланица управе Ванеса Ахуја изјавила је за Die Zeit да би преполовљење квоте ослабило успешан модел усељавања.
"Даље смањење квоте додатно би отежало компанијама приступ радној снази", поручила је.
Лист наводи и пример Сандре Карстенсен, заступнице ЦДУ-а у Бундестагу, која се противи смањењу. Она сматра да би Уредба за западни Балкан требало да остане на снази у садашњем облику, а не да се ограничава.