МОГУЋА ДУГОРОЧНА ЕНЕРГЕТСКА ЗАВИСНОСТ? Амерички гас на Западном Балкану изазива забринутост у Бриселу НАЈЗАИНТЕРЕСОВАНИЈИ АЛБАНИЈА И БиХ
Планови америчких енергетских компанија да повећају присуство на тржишту Западног Балкана изазивају забринутост у Европској унији због ризика да би земље кандидати за чланство могле дугорочно да постану зависне од америчких фосилних горива, у тренутку када покушавају да ускладе своје енергетске системе са климатским циљевима ЕУ.
Албанија и Босна и Херцеговина показали су интересовање за куповину већих количина америчког течног природног гаса (ЛНГ) или за изградњу инфраструктуре која би омогућила његов увоз, показује анализа листа Политико.
Те земље наводе да им је гас потребан као прелазно гориво док смањују зависност од руских енергената и угља и повећавају коришћење обновљивих извора енергије, што је део њихових настојања да се приближе ЕУ.
Званичници ЕУ, међутим, доводе у питање потребу и оправданост појединих пројеката, с обзиром на то да те земље тренутно имају малу или готово никакву домаћу потражњу за гасом.
Према њиховом мишљењу, нагло повећање понуде гаса могло би да их дугорочно веже за фосилно гориво и повећа зависност од увоза.
ЕУ има циљ да до 2050. године сведе нето емисије гасова са ефектом стаклене баште на нулу и повећа удео обновљивих извора енергије, а земље које буду постале чланице мораће да поштују та правила.
Званичници ЕУ страхују да би повећање увоза гаса могло да отежа остваривање тих циљева.
Амерички гасни сектор, међутим, користи напуштање руског гаса у Европи и поремећаје на глобалном тржишту изазване ратом са Ираном за склапање низа споразума о снабдевању у ширем региону, у складу са политиком администрације председника Доналда Трампа која наглашава "енергетску доминацију".
Представник за енергетску дипломатију Европске комисије на Западном Балкану Андрас Хујбер напомиње да је су преговори о довођењу америчог гаса у регион у супротноси са кључним ЕУ циљем декарбонизације.
Хујбер је рекао да би поједини споразуми могли да превазиђу циљ замене руских испорука и да допринесу "карбонизацији региона".
Као пример навео је прелиминарни споразум између Вашингтона и Босне и Херцеговине о изградњи гасовода којим би гас са хрватског острва Крк био транспортован даље кроз регион.
Парламент Босне и Херцеговине усвојио је раније ове године закон којим је мала компанија ААФС, коју воде људи блиски америчком председнику Доналду Трампу, одређена за главног оператера гасовода.
То је изазвало оптужбе за корупцију, уз постојеће забринутости због последица пројекта по процес декарбонизације.
Званичници ЕУ упозорили су и да би пројекат могао да угрози настојања Босне и Херцеговине да напредује ка чланству у Унији.
Хујбер је рекао да је амбасадор ЕУ упутио писма у којима су указани потенцијални проблеми у вези са пројектом.
Интерна преписка Европске комисије, у коју је имао увид Политико, такође указује на забринутост због недостатка транспарентности уговора са ААФС-ом, као и због ризика од дугорочног ослањања региона на гас.
Потез Сарајева изазвао је забринутост и у Енергетској заједници, иницијативи коју предводи ЕУ и чији је циљ да земљама које теже чланству помогне да своје прописе ускладе са правилима Уније.
Директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски рекао је за Политико да прописи које та организација промовише не одређују ко мора да буде добављач гаса, али захтевају једнаке услове за све учеснике на тржишту.
"По дефиницији, законодавство ЕУ које промовишемо не одређује ко треба да буде добављач, али кључни елемент је да овде морају бити обезбеђени једнаки услови у регулаторном оквиру", рекао је Лорковски.
Ни споразум о гасу за Босну и Херцеговину ни аранжман који се припрема за Албанију још нису ратификовани.
Босански интерконектор мора да добије одобрење горњег дома парламента, док албански пројекат, замишљен као 20-годишњи уговор о снабдевању у сарадњи са Грчком и америчком компанијом Венчр глобал (Вентуре Глобал), за сада постоји само у облику меморандума о разумевању и чека резултате студије изводљивости.
Како је наведено, Србија и Северна Македонија требало би да добијају амерички ЛНГ преко планиране интерконекције са Грчком.
Упркос забринутости званичника ЕУ, балкански званичници који су говорили на скупу у Бечу оценили су да су потенцијални споразуми са САД потребни за усклађивање са зеленом транзицијом ЕУ.
Њихов аргумент је да ће енергетски системи региона морати да имају довољно поузданих извора енергије који могу да обезбеде стабилно снабдевање када производња из променљивих обновљивих извора, попут ветра и сунца, опадне, као и током постепеног напуштања угља.
Шира слика је да земље Западног Балкана које теже чланству у ЕУ настоје да обезбеде алтернативне изворе енергије које сама ЕУ не може или не жели да им обезбеди.
ЕУ производи веома мале количине природног гаса, не финансира нову гасну инфраструктуру у региону, а истовремено и сама све више зависи од америчког ЛНГ-а.
Лорковски је, међутим, додао да се америчким компанијама не може замерити што покушавају да продају оно што производе.
"Не можете некога кривити зато што користи време да прода оно што има. Не видим да ЕУ може да обезбеди гас", рекао је Лорковски.
Енергетска заједница иначе ради на усклађивању енергетских тржишта својих чланица са ЕУ, док је регионална интеграција гасног тржишта један од њених приоритета.
У јануару је Лорковски оценио да ће већа улога ЛНГ-а у регионалном снабдевању додатно повећати значај Трансбалканског гасовода, који повезује Грчку, Бугарску, Румунију, Молдавију и Украјину.