НИЈЕ СВЕЈЕДНО КАКО СТЕ ИЗГУБИЛИ ПОСАО Ако сами дате отказ, сами се и сналазите али ЕВО КАДА ДРЖАВА МОРА ДА ВАМ ИСПЛАТИ И ДО 78.000 ДИНАРА МЕСЕЧНО
Губитак посла не представља само огроман стрес због потраге за новим запослењем, већ са собом носи и озбиљна егзистенцијална питања, попут оног кључног - да ли имамо право на редовну новчану накнаду од државе док смо незапослени.
Право на ову врсту финансијске помоћи није безусловно, а сама процедура и висина износа директно зависе од неколико кључних фактора које сваки радник мора да зна.
Један од основних услова за остваривање права на новчану накнаду јесте адекватна дужина радног стажа. Потребно је имати најмање 12 месеци непрекидног радног стажа, при чему се прекиди краћи од 30 дана не рачунају. У случају дужих прекида, неопходно је сакупити 12 месеци стажа у оквиру последњих 18 месеци. Важно је напоменути да се стаж остварен код више различитих послодаваца сабира.
Адвокатица Тамара Радечић објашњава да начин на који је радни однос прекинут директно утиче на добијање ове помоћи.
"Уколико запослени сам да отказ, губи право на новчану накнаду јер се сматра да је радни однос престао његовом вољом. Иста правила важе и за споразумни раскид уговора. Он је пристао на тај споразум чим га је потписао", истиче Радечић у разговору за Euronews Srbija и додаје да је послодавац дужан да запосленог писмено обавести о губитку овог права приликом потписивања папира.
С друге стране, право на накнаду најчешће остварују они који су проглашени технолошким вишком или су без посла остали због економских и структурних промена у самом предузећу.
Да би незапослено лице остварило накнаду, мора проћи процедуру пред Националном службом за запошљавање (НСЗ).
"Најважније је да се запослени који је изгубио посао јави НСЗ-у у року од 30 дана од губитка посла, уколико жели да накнаду прима од првог дана незапослености. Од документације су неопходни лична карта, доказ о престанку радног односа и доказ о дужини радног стажа", прецизира Радечић.
Процедура пред Националном службом иде поприлично брзо. Служба је дужна да донесе решење на које запослени, уколико је незадовољан одлуком, има пуно право жалбе, па чак и покретања управног спора.
Износ саме накнаде није фиксан, већ зависи од основне зараде коју је запослени имао током уплаћивања осигурања. Минимални износ у Србији тренутно износи око 33.000 динара, док је максимална накнада око 78.000 динара.
Дужина примања новца зависи од година стажа, али постоји један битан изузетак за старије грађане.
"Уколико запосленом фале две године до пензије, он ову накнаду може да прима 24 месеца, како би испунио услов за пензију", наглашава адвокатица.
Поред права на новац, незапослени имају и строге обавезе. Морају се редовно јављати НСЗ-у, придржавати се индивидуалног плана запошљавања, редовно конкурисати за послове и пријавити сваку промену у року од пет дана. Уколико се ови услови не поштују, лице може изгубити право на даље исплате.