(ФОТО, ВИДЕО) Оаза мира на северу Војводине: Легенде, природне тајне и шарм Палића који траје читаве године
За свега сат времена вожње ауто-путем стиже се од Новог Сада до Палића: Парка природе, језера, насељеног места. Из ужурбане градске вреве за тили час сте у оази свежине, мира, лепоте.
Како је Палић туристичко место, и то можемо слободно рећи током свих 365 дана у години, најлакше је било наићи на посетиоце, насмејаних лица и енергије пуне живота, што не чуди, јер и сами заборавите на све муке од оног момента како крочите у зеленило окупано одсјајима сунца са усталасане воде.
Прилазећи људима на улици, у групи пензионера, испоставиће се и новосадских који су дошли на излет, издвојио се један Кикинђанин – Будимир Ђукичин, наставник географије у кикиндској Гимназији и Учитељској школи.
– Ја ћу ти каз’ти како је настао Палић као језеро, то ти нико није причао – почиње своје предавање Ђукичин. – Језеро је настало еолским путем. Еол је по грчкој митологији био Бог ветра, а како се ово подручје налази на контакту Суботичке пешчаре и бачке лесне заравни, дувајући ветар је односио песак, формирао удубљење до прве такозване фреатске издани, прве издани која је почела да храни то удубљење и тако је настало Палићко језеро уз још два мања: Лудошко и Крваво језеро.
Нови рељеф бива потом „храњен” подземним путем, као и атмосферским водама.
– Е сад, како је свако језеро осуђено на ишчезавање, тако је и Палићко. Временом долази до таложења, седиментације, а таложењем се диже муљ, полако креће растиње и језеро прелази у фазу мочваре. Да не би дошло до тога, шездесетих година је језеро измуљавано, прочишћавало се до прве издани, који је потом поново нахранио језеро водом и тако је оно спашено – подсећа нас наставник.
Ђукичин нам је испричао и како је језеро, па самим тим и насељено место, добило име.
– Легенда каже да је један Мађар Пал овде чувао гуске и да је по њему језеро добило име – вели наш саговорник.
У доступној литератури налазимо пак још верзија како је језеро, али и име настало. Према једној, воду су створиле сузе пастира Павла који је ту својевремено изгубио стадо. То је бар било објашњење зашто је вода слана, што нас доводи до друге приче – Палићко језеро је остатак Панонског мора. А верује се да су и језеро и насеље добили име по пустари Палиј која се на овој локацији налазила.
Место се развијало управо захваљујући језеру, а први пут бива важна локација на мапама након што је крајем 18. века откривено да вода и муљ имају лековита својства. Убрзо почиње да се формира летовалиште, а најзад и бања 1852. године, услед чега почиње урбани развој, а онда и зидање у сецесијском стилу по ком је Палић и те како препознатљив. Језеро бива оивичено летњиковцима, парковима, угоститељским објектима...
Повезивање железничком пругом Будимпеште и Земуна, као и трамвајском линијом до Суботице, Палић је доживео просперитет који је условио отварање купалишног комплекса (1912), чиме су почели да се назиру обриси модерног туристичког и богатог места.
– Предивна прича о предивном Палићу – узвикује пензионерка Мила Алексић, која је из Београда дошла са снајком Сањом и унуком Вуком на излет на сам север Војводине. – Хиљадити пут сам овде! Сваки пут кад дођем нешто ново ме одушеви. Нова енергија, мир, опуштеност, поготово радним данима кад нема велике гужве... Видите и сами како је све прелепо!
Међутим, једно је као туриста видети, а друго је као мештанин живети на палићки начин.
– Мени је све лепо, све је близу, имамо све што нам је потребно, још да има и пара – прича нам Петар Рожњак, ког смо затекли како бициклом обилази радње идући у набавку. – На Палић сам се доселио пре десет година, јер мој покојни отац је овде купио кућу. Имам праунучад, воле кад ми дођу, имају где да се играју. И овако за туристе је лепо, има забаве, природе, шта хоћете.
Палић има и зоо врт који је посебан по томе што мало која животиња живи у кавезу; такође ту су и Летња позорница која је домаћин чувеног Европског фестивала филма; шумско-парковска површина која нуди хотел за птице и пчеле, а на чијем улазу се налази чувени Водоторањ, док су с друге стране Велика тераса, Музички павиљон, женски штранд, Рт песничке наде, амфоре и статуе, фонтане и спомен-чесме, као и бројни угоститељски кутци.
А и кад зађете у само насеље, на други крај Палића, ка Мађарској, наилазите на улице уобичајених кућица и дворишта, али бројни салаши, махом угоститељског карактера, шума, језеро Тресетиште.
И ма колико се ово место чинило као магнет за житеље жељне природе и мира, Палић такође има теденцију опадања становништва, па тако на спавању сада има око 5.500 мештана, што се и примети по бројним напуштеним и запуштеним кућама које на моменте кваре општи утисак, али не довољно да нам оне буду прва асоцијација на једну од најатрактивнијих тачака у нашој земљи.