Док ми не знамо шта смо јуче ручали, његова сећања сежу до трећег месеца живота: АУТОБИОГРАФСКО ПАМЋЕЊЕ попут овог ТИНЕЈЏЕРА (16) има само 100 ЉУДИ

Означен је у научном раду иницијалима КЦЛ, како би се заштитила његова анонимност, а има способност аутобиографског памћења која је далеко изнад просека. Истраживачи наводе да може да призове догађаје из своје прошлости као да им се “поново враћа”, односно да доживи својеврсно “ментално путовање кроз време”.

Феномен већ познат науци

Према резултатима истраживања, објављеним у стручном часопису Cortex, КЦЛ је бољи у присећању догађаја из сопствене прошлости од 99 одсто популације, а његова изузетна способност сеже до неуобичајено раног детињства.

Прецизније, његова сећања сежу до периода када је имао свега три месеца, а до трећег рођендана развио је, како истраживачи наводе, “осећај континуираног, свесног аутобиографског искуства“.

Најупадљивији резултат добијен је када су стручњаци од њега тражили да се присети догађаја који су се догодили на насумично одабране датуме. КЦЛ је успевао да се сети детаљних личних догађаја са 83 одсто тачности.

Научници процењују да широм света постоји мање од 100 људи са оваквим обликом памћења, познатим као изузетно супериорно аутобиографско памћење (Highly Superior Autobiographical Memory - HSAM).

Иако је овај феномен познат науци већ годинама, његово проучавање изузетно је тешко јер је аутентичне случајеве тешко пронаћи.

Аутор истраживања, др Кристијан Баржиковски са Универзитета у Греноблу, добио је почетком 2026. мејл од 16-годишњака који је тврдио да поседује “изузетно памћење”.

КЦЛ је приметио да може да се сети необично великог броја догађаја из живота и контактирао је истраживаче како би сазнао да ли је његова способност довољно необична да заслужује научно испитивање.

Након првог сусрета, др Баржиковски је закључио да су његове способности заиста изузетне и започео детаљније тестирање, преноси Daily Mail.

У једном од експеримената, КЦЛ и насумично одабрана група одраслих испитаника добили су задатак да повежу 15 јавних догађаја са тачним датумима и данима у недељи.

Међу догађајима је био, на пример, успех Пољакиње Александре Мирослав, која је освојила олимпијско злато у спортском пењању.

Не користи технике за меморисање

Након тога, испитаницима је дато још 15 насумично одабраних датума, а задатак је био да наведу неки значајан јавни догађај који се догодио тог дана.

Истраживачи су затим додатно отежали задатак. Учесници су добили још 10 насумичних датума и морали су да наведу дан у недељи, догађај из вести који се тада догодио, као и конкретно лично сећање везано за тај датум.

На тесту који се односио на јавне догађаје, КЦЛ је тачно одговорио у 51 одсто случајева. Просечан резултат контролне групе био је 20 одсто.

Када је требало да се присети личних догађаја везаних за насумичне датуме, разлика је била још израженија.

Наиме, КЦЛ је успевао да наведе догађај са конкретног датума са 83 одсто тачности, док је просечан резултат групе за поређење износио 28,75 одсто.

Резултати су указали да његова способност није ограничена само на памћење великих или нарочито значајних догађаја. Он је могао да “приступи” и личним успоменама везаним за насумично изабране датуме.

Ипак, управо овде истраживање постаје посебно занимљиво. КЦЛ, осим изузетног аутобиографског памћења, није показивао друге необичне способности.

Није користио посебне технике за меморисање информација, а његови родитељи нису пријавили ништа неуобичајено у његовом физичком или психолошком развоју.

Његова пажња, радна меморија и извршне функције такође су деловале релативно нормално.

Стручњаци наглашавају да досадашњи докази показују да особе са ХСАМ-ом нису когнитивни “суперхероји“. Напротив, у областима као што су учење свакодневних информација или меморисање бројева углавном су упоредиве са остатком популације.

Другим речима, њихова посебност можда није у томе што им је меморија генерално боља у свим аспектима, већ у начину на који приступају аутобиографским сећањима.

Нехотична аутобиографска сећања

Један од кључних детаља који су научници приметили јесте начин на који КЦЛ-у сећања долазе у свест. Он наводи да успомене често “покреће” чак и мали подстицај - одређени мирис, део музичке мелодије или чак само једна реченица.

КЦЛ је истраживачима рекао и да често проведе неколико сати дневно “изгубљен у сећањима”. Зато научници сматрају да је велики део тог присећања “нехотичан”, односно да се успомене појављују без његове намере да их призове.

Како би то испитали, др Баржиковски је КЦЛ-у дао посебан задатак. Тинејџер је посматрао обрасце који су се појављивали на екрану рачунара, док су га истраживачи у одређеним интервалима питали које су му мисли у том тренутку пролазиле кроз главу.

Резултати су показали да се код КЦЛ-а током овог једноставног задатка појављивао “изражено повишен“ ниво нехотичних аутобиографских сећања.

Такође је забележен виши ниво онога што стручњаци називају “нехотичним менталним путовањем кроз време” - спонтаним враћањем у одређене догађаје из прошлости.

Занимљиво је да се сличан образац појављује и код других особа са ХСАМ-ом.

Још 2006. године научници су описали случај жене која је била непрестано преплављена “непрекидним, неконтролисаним и аутоматским“ сећањима из своје прошлости.

Истраживачи сада сматрају да управо овај готово незаустављиви ток сећања можда представља једну од кључних карактеристика поменутог феномена.

Др Баржиковски сматра да КЦЛ има изузетну осетљивост на чулне подражаје, који код њега могу да функционишу попут “појачивача” веома суптилних знакова који иначе покрећу присећање. Мирис, звук, музика, одређена реченица или други мали детаљ тако могу да послуже као “окидач” за успомену.

Због тога се лична сећања код њега појављују много лакше него код већине људи.

Саша Крањчевић

Телеграф.рс