Најскупљи продат ар је у Новом Саду и коштао је 103.080 евра, што је највећа цена постигнута од 2019. године у целој Србији. Пре две године продато је 649, а 2020. 901 парцела. Најјефтинија цена грађевинског земљишта је у 2019. године била 27 евра за ар, а те године је постигнута и највећа цена по ару. Максимална постигнута цена у 2019. години је 42.550, а у 2020. години 35.238 евра по ару.
Инђија је, како показују подаци Републичког геодетског завода, такође међу првим градовима у Србији по броју продатих парцела грађевинског земљишта, са 509 прошле године, а 2019. тај број је био 408, док је 2019. забележено 246 продаја. Минимална цена је 19, а маскимална 16.547 евра по ару. Суботица је још један војвођански град у Србији који бележи већу продају грађевинског земљишта, а прошле године овде је прометовано 406 парцела. Минимална цена је 20, а максимална 21.044 евра по ару. Пре две године у овом граду је прометовано 228 парцела, а 2020. - 276 парцела. Минимална цена је 22, а максимална 5.363 евра по ару. У Старој Пазови је прошле године продато 329 парцела, а у Зрењанину 244, док је у Сремској Митровици продате 202 грађевинске парцеле. Најнижа постигнута цена у ова три града је 10, а максимална 12.000 евра по ару и постигнута је прошле године у Старој Пазови.
Грађевинско земљиште се, како појашњавају у Републичком геодетском заводу, прометује као неизграђено или изграђено грађевинско земљиште.
-У значајном проценту од око 27 одсто прометује са неком другом врстом земљишта, као што је пољопривредним, осталим и другим или као мешовит промет са неком другом врстом непокретности и ови промети не садрже цене појединачних непокретности. Цене прометованог грађевинског земљишта у Србији имају широк распон који је посебно изражен код грађевинског земљишта намењеног за стамбено–пословну градњу, и крећу се од 10 евра до више од 100.000 евра по ару – појашњено је у извештају Републичког геодетског завода.
Извршни директор “Солис некретнина” из Новог Сада Драган Рабатић каже да је интересовање за изградњу стамбених објеката велико и да по ценама пробија све лимите.
- Полако се троше ресурси за изградњу зграда у Новом Саду, па се инвеститори окрећу рубним деловима града. Тако су сада за изградњу зграда веома занимљиви Поповица, Татарско брдо и Мишелук – каже Рабатић.
С. Аничић Илић
Све активније око Фрушкогорског коридора
Председник синдиката грађевинских радника Војводине Јосип Модић каже за “Дневник” да је прошле године у Новом Саду, а у односу на исти период 2020, издато за 405 одсто више грађевинских дозвола.
- Доста се гради, како у Новом Саду тако и у околним сремским местима. На то утиче изградња Фрушкогорског коридора, односно тунела и новог моста.
Становници сремских места ће брже долазити до Новог Сада, а самим тим је инвеститорима све занимљивије да ту граде. Активна су градилишта у Иригу, Врднику и Руми. Цене грађевинског земљишта су ниже у односу на Нови Сад, али и то ће се брзо променити јер се већ уочавају поскупљења и на овом плану – каже Модић.
