У почетку само 14 радника израђивало једноставне кабловске производе, занатски, у магацину Новосадске кудељаре и то на месту где је шест деценија касније изграђен СПЦ “Војводина” (Спенс). Фабрика “Фелтен и Гијом” је користећи тадашње законске одредбе, преко погона у Новом Саду, пласирала робу на тржиште Караљервине Југославије без плаћања царине.
Домаће акционарско друштво преузело је фабрику 1928. године, након чега се она непрекидно развијала. То је било и време када је Новкабел био једини произвођач каблова у земљи. Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев пред Други светски рат, односно 1938. године, достигнут је годишњи ниво од 738 тона производње, са 380 запослених.
- За време рата фабрика је отежано радила, а након 1945. године имала је велику улогу у обнови и изградњи земље, те је већ 1947. године производња била четири пута већа него раније - каже Ђурђев напоменувши да прве године после рата радници су са великим напором оспособили фабрику за рад и успели да произведу 345 тона коблова. - Током педесетих година прошлог века, производња, као и број запослених се непрекидно повећавао и тада су формирана и три погона : ужарски (челични, бакарни и алиминијски), металуршки (прерада отпадног бакра) и кабловски (производња више хиљада артикала за инвестициону и широку потрошњу).
Према речима Ђурђева између 1964. и 1970. године, одлучено је да се Новкабел пресели, а на његовом месту изгради новосадски храм спорта – Спенс. Нове просторије и хале за новосадску фабрику каблова изграђене су у индустријској зони. Уређено је 19,5 хектара земљишта и изграђено 81.500 метара квадратних покривених радних простора.
- Током седамдесетих година отворен је погон у Ковиљу, прво за производњу бродских каблова, а касније и инсталационих проводника, потом погон за производњу бакарних капиларних цеви, као и нова велика фабрика за производњу телекомуникационих каблова - набраја Ђурђев. – Почели су са радом и производни програми електронике, регуције и аутоматике, производња дијамантских матрица, гумених мешавина и ПВЦ гранулата, средњенапонских каблова, као и програм каблова за електронику и оптичких каблова. Тада се у предузеће удружују фабрика дрвене амбалаже “Јавор“ из Кисача и фабрика машина, уређаја и алата “Машиноремонт“.
Турбулентне деведесете године, политичке и друштвене промене, као и сукоби изузено неповољно су утицали на развој и одрживост индустрије у читавој држави. Од 1989. године Новкабел је друштвено предузеће, а нова организациона структура на принципима холдинг компаније имплементирана је 1991. године. Предузеће је трансформисано у акционарско друштво 1998. године, а од фебруара 2009. године, Новкабел АД се налази у саставу кипарске компаније Ист поинт холдинг Лтд.
Како је средином ове године најављено Развојни центар компаније “Шнајдер Електрик” у Новом Саду од следеће године ће бити на новој адреси.
Наиме, како је у саопштењу те команије наведено, хала некадашњег “Новкабела” биће реконструисана и претворена у модеран пословни центар, који ће испуњавати највише еколошке и енергетске захтеве и имаће статус „ЦО2 неутралне зграде”.
Кроз тај пројекат, индустријска зона некадашњег гиганта поново ће добити статус центра развоја нових технологија.
С. Ковач
