Наставник физичког васпитања у тој школи, као и један од тренера у клубу Јан Срнка каже да је на првом тренингу, када још нису прерасли у клуб, било свега четворо ученика. Међутим, временом је тај број почео нагло да расте, указујући на то да се јавила потреба за формирање данашњег клуба, који броји преко 40 чланова.
– Кошарку тренирају девојчице од трећег до осмог разреда, као и дечаци од петог до осмог, те се може закључити да је израженије интересовање код девојчица, него код дечака – каже Срнка. – Циљ нам је да деца кроз кошарку развију особине које су им потребне, не само у спорту него и у реалном животу: да буду одговорни, вредни, радни, да поштују једни друге и да знају да се, на прави начин, носе а победом, али и с поразом, односно да буду емоционално стабилни.
Како каже наш саговорник, у Београду се ради на томе да се популаризује женска кошарка, те су, као клуб потписали уговор с Покретом Марине Маљковић и почели да раде по њиховом програму. Покрет им излази у сусрет и увек их зову када се организују неки турнири, а заслужан је и за обнову кошаркашких лопти.
– У јуну смо били на припремама у Игалу да бисмо се упознали с новинама које се тичу кошаркашког света, тренерима и новим клубовима, видели како они раде и можда применили неке технике – рекао је Срнка. – Постоји тамо и Камп с руском децом, који води помоћни тренер руске репрезентације, у којем смо били гости и играли утакмицу. Упознали смо и тренера Рашу Мијушковића, који нам је много помогао, а долазио је и код нас у школу да води тренинге. Осим тога, били смо у Словачкој, а код нас – у Новом Саду, Београду, Кикинди и Суботици.
Свако такмичење ново искуство
Како је рекао наставник физичког васпитања Јан Срнка, деца иду на школска такмичења, али нису до сада постизала значајне резултате.
Издвајају освојено треће место на турниру „Први дани кошарке”, одржаном у Кисачу. На Новогодишњем турниру, који је организован почетком јануара у Трнави, у Словачкој, старије девојчице (од шестог до осмог разреда) освојиле су треће место, док су млађе (од трећег до петог) биле друге.
- Један од циљева којима тежимо је учешће на Републичком такмичењу. Ипак, када одете у Трнаву или када се такмичите са „Спартаком” из Суботице, свесно се такмичите с ривалима из клубова који постоје око 50 или више година. Њихови чланови тренирају по пет-шест сезона, док су наши најстарији чланови на окупу највише две године, па имају прилику да стичу нова искуства. Међутим, то их не спречава да увек пруже максимум – истиче Срнка.
По његовим речима, у клубу играју деца која иду на такмичења, али и она која тренирају зато што то само желе. Када год се негде иде, родитељи имају једино обавезу да плате трошкове пута. Да не би морали да возају децу у различите градове у којима се игра утакмица, клуб је организовао и аутобус преко агенције „Гранд”, окупљајући учеснике на једном месту. Увек после утакмице организују се излети и шетње да би се деца релаксирала и уживала у лепоти културе одређеног града.
– Акценат је на томе да су тренинзи бесплатни и организовани управо због деце, не би ли се она додатно анимирала за спорт и евентуално склонила од вишесатног седења за рачунаром и с улице – каже Јан Срнка.
Осим нашег саговорника који тренира одређене селекције, тренерским послом бави се и председник клуба Оливер Пустињак. Осим њих, уз децу су увек и медицински техничар Зденко Марчок, као и педијатријска сестра Татјана Ђурић.
И. Миклоши
фото: И. Миклош
