По речима библиотекарке Софије Василић, будисавска библиотека „стоји на чврстим ногама” јер су сви ученици ОШ „Иво Андрић” учлањени у њу.
– Не уче читању и љубави према књизи одрасли се, већ деца – казала је Софија Василић. – Због тога поласком у први разред деца стичу право да се бесплатно учлане у нашу библиотеку, али многа већ у предшколском узрасту с родитељима посећују нашу установу. Морамо бити свесни тога да дете неће доћи у библиотеку само од себе, односно „по наређењу” учитеља, наставника или родитеља. Зато морамо бити лукави да бисмо нашли прави начин да их привучемо. Када дете одлучи да само дође у библиотеку и добровољно одабере штиво које ће прочитати од корице до корице, оно одмах добија вољу и за следећом књигом – е, тако се рађају љубитељи књиге! Желим да научим децу да спознају какве књиге воле да читају, а уколико се још не сналазе међу библиотечким полицама, увек сам спремна да их саслушам и препоручим најбоље штиво. Малишани се, осим лектире, највише интересују за белетристику и посебно научну фантастику, док их „реалност у књигама” не привлачи
Огранак Градске библиотеке „Ендре Ади” познат је по бројним занимљивим радионицама јер, како нам се пожалила Софија Василић, књиге више нису „ин”. Међутим, каже да је успела да постигне нешто што на први поглед делује немогуће – ниједно дете које похађа радионице није изашло из библиотеке, а да није понело књигу.
– Малишани су изузетно заинтересовани за радионице које организујем. Израђујемо бројне предмете од разних материјала, а осим тога се друже, забављају и развијају машту – појаснила је наша саговорница. – Чини ми се да мање средине попут села и приградских насеља још увек имају „много више душе”. Деца нису изгубила детињство и радозналост, док малишанима из града, стичем утисак, недостаје иницијатива, па се тешко укључују у активност попут радионица.
С. Ковач
