– Читају и мештани Нових Лединаца, али и Старих, могу вам рећи да се књиге још увек траже, без обзира на то колико је данас напредовала технологија, али увек би могло и боље – каже Рајка Павлов. – Сваке године нам расте број чланова у библиотеци. Имамо и класике, али и белетристику. Све што је ново и актуелно, те све оно што се тражи, а у фонду немамо, ми набављамо. Имамо и лектиру за ђаке од првог основне школе до четвртог средње, али и литературу за студенте. Пошто деца у нашој школи немају матичну библиотеку јер је она у школи у Сремској Каменици, кад год им треба нека лектира, дођу код нас.
Библиотека носи име по лединачком учитељу Ђорђу Арацкићу који ју је 1956. године отворио уз помоћ Матице српске, а до данас је она огранак Градске библиотеке Новог Сада.
– Овде се лакше долази до књиге, односно лектире, него у граду јер имамо мање чланова, а у Новом Саду је већа потражња и никад нема довољан број књига – казала је библиотекарка, и додала да по књиге у Нове Лединце долазе и родитељи с децом из града. – Никада ми ниједно дете није изашло из библиотеке а да не добије лектиру. Увек сам се трудила да, ако је нема овде, одем до града и снађем се некако. Ако не могу да нађем, дешавало се да сам фотокопирала јер највећи пораз би ми био да ми дете изађе из библиотеке без лектире.
Рајка Павлов у библиотеци са ђацима из школе организује бројне радионице, па с њима прави цртеже и радове за обележавање различитих датума и догађаја у селу. Како каже, деца су навикла на то да долазе у библиотеку јер у њој, окружена књигама, могу квалитетно да проведу слободно време. Напомиње да јој никада није тешко да им у свако доба дана и ноћи отвори библиотеку уколико им треба нека књига.
В. Бијелић
Фото: С. Шушњевић
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
