Сви који имају могућност сигурно ће празник провести на ваздуху, било у некој викендици или на селу, а они који остају у граду, спас ће потражити на терасама, балконима ...
– Први мај прослављамо на крову стамбене зграде у којој живимо – рекла је за наш лист Миња Милановић. – Правићемо ростиљ и дружити се с комшијама у складу с правилима медицинске струке, без физичког контакта и на одстојању. Чак смо направили и распоред ко ће када да излази на кров јер се увек договарамо о свему, захваљујући одличним комшијским односима које већ годинама гајимо. Тако смо организовали и испијање кафе док траје ванредно стање, а за разоноду најмлађих имамо и комшијског зеца којег деца много воле.
Док ће се поједини дружити на крову зграде, неки суграђани имају ту привилегију да у урбаној средини живе у кућама, те ће они, како кажу, имати пикник у свом дворишту.
– Због забране кретања, ми ћемо имати забаву у дворишту нашег дома – каже суграђанка Јелена Мако. – Деца и ја почели смо да сређујемо двориште јер муж ради, а ипак има доста посла. Док ја косим траву, деца чисте двориште, столове и столице, да би за данас остала само набавка меса и пића. То је задужење мог мужа. Нећемо звати никог да дође да бисмо испоштовали све мере које су на снази током ванредног стања, тако да смо у кругу породице, муж и ја с троје деце.
Неки Новосађани немају ту могућност јер живе у становима у зградама. Тако ће поједини импровизовати роштиљ на терасама, док ће неки, разочарани што не могу да иду на Фрушку гору, празнике провести уз телевизор. Међутим, неки су одавно почели да траже викендице за изнајмљивање, не би ли лакше поднели полицијски час и затварање у куће, стога ће и ове празнике провести у неком сеоском окружењу.
– Ми смо имали ту срећу да нам је пријатељ изнајмио своју викендицу у Футогу, те ћемо тамо породица и ја ићи и за ове празнике – поручила је Јелена Немчев. – Морам да признам да ми је лакнуло јер имам сина који за неколико дана пуни шест година и доста је активан, стално трчи тамо-овамо, стога не знам како бисмо поднели ова затварања по неколико дана у стану. У Футогу имамо све услове, а близу нам је и острвце на Дунаву, на које пређемо и уживамо у пејзажу. Набавку хране и пића ћемо обавити данас, не бих да остављам све за последњи дан.
Ове године ће се празник ипак прославити на неки начин у складу с традицијом на коју смо навикли, само овај пут неће бити већих окупљања, нити дружења, због чега суграђани и нису одушевљени. Али већина оних с којима смо разговарали се сложила да је свакако то боље решење, него да се због немарности вратимо на почетак пандемије и скока броја заражених. То је оно чега се Новосађани највише плаше, стога се и придржавају свих мера, надајући се да ће се ускоро све завршити и да ћемо се убрзо вратити свакодневним активностима.
И. Бакмаз
