Како каже, није му битно да победи, већ да мотивише друге да урећују своје баште, терасе, па чак и кровове зграда.
- Двориште има површину од 150 квадратних метара и посадио сам разно цвеће, док моја супруга и свој кутак с зачинским и лековитим биљем попут мајчине душице, нане, босиљка, лаванда, влашца и мирођије - објашњава Дудварски, наглашавајући да није љубитељ биљака које се током зиме морају уносити у куће или подруме. - Нашао сам простор за бели јоргован, орлове канyе, јасмин из Анадолије, руже, мушкатле, хортензије, љубичице, нарцисе, каранфиле, дивљи хибискус. Посебно место у мом срцу заузима чуваркућа. За њу се може рећи да је домаћа алоја вера, пошто је јестива. Довољно је дневно појести два до три листа, што и чиним јер благотворно делује на организам.
Како Дудварски открива, његов врт током читаве године мирише иако није плански садио биљке које цветају у различито време.
- Увек се волим похвалити како је моја башта мирисна - истиче наш саговорник, додајући да верује у ароматерапију. - Од краја априла вртом се шири мирис цвећа. Багрем је ове године изузетно цветао, осим њега јасмин, јоргован и орлове канyе. Све су то биљке интентивног мириса и цветају одређени период током године, док руже миришу до касне јесени.
Посебну драж башти дају бројне разнолике саксије, стари котлић, флаше, вага, канте за заливање, бурад и корита.
- Инспирацију за такав начин уређивања сам добио из часописа, сазнао од других, али сам и по природи маштовит - уз осмех каже Дудварски. - Тако сам стари котлић очистио и пробушио му на дну рупе за бољу дренажу, како би могао послужити као саксија. Исто сам урадио и са металним кантама за заливање. Искористио сам и стару вагу, пошто сам на њене тасове ставио цвеће. Корито сам окачио на зид, па сад изгледа попут необичне полице, у коју се може ставити саксија. Волим да дајем нову намену старим стварима и мислим да више људи треба томе да тежи, а не да бацају ствари које се могу искористити.
Како је објаснио Дудварски, многима се допада његова башта и воле да разгледају ситнице којима је украшена. Ипак, највећи гушт је натанане у дебелом ´ладу скувати котлић или испећи роштиљ и уз мирисе цвећа уживати у добром друштву. Овај Петроварадинац наглашава да треба уживати у животу и сваку идеју макар покушати реализовати јер ко зна где ће нас она одвести.
С. Ковач
