Невероватно пространа бајковита башта у Футогу, која спаја и одржава породицу Самарџија на окупу, многе оставља без даха, желећи да у њој остану вечно.
Верица и Боро заједно већ око 25 година уређују и граде њихово чаробно зелено царство, а у томе им помажу и деца Срђана, Никола и Николина, која су учестовала у пријави на конкурс нашег листа, “Новосадске телевизије” и “Колор прес групе” у којем бирамо најлепшу башту Новог Сада. Ову башту краси дивна тераса, поред које жубори вода у фонтани, док разноврсни зимзелени и шаренило цвећа употпуњују атмосферу. Украсни ћупови и фигуре, шерпе, ципеле, вазе, корпе цвећа и лешника само су неки од детаља те баште. Од самог почетка за башту је у највећој мери задужена мама Верица, док јој се супруг Боро у тој љубави према цвећу и зеленину придружио временом те постао њена највећа подршка и помоћ.
- Не би било ничега од баште да нема моје породице – казала је Верица Самарџија. - Супруг пре није био заинтересован, али сада ми је огромна подршка. Могу рећи да ме је превазишао и да се баш заљубио у баште. Ове биљке су расле заједно са нашом децом, због чега су ми још драже. Сваки педаљ простора сам уредила лако и са пуно идеја, јер мислим да сам уметник у души. Просто су временом моје жеље и идеје расле, те сам направила ову композицију биљака.
Да Верица заиста има занимљиве идеје говори кишобран у башти који у земљи стоји преокренут, а из којег сада расте цвеће. Поред њега, налази се огромна корпа, коју су сами направили од лијана, а која сада изгледа као мала шарена башта усред велике зелене баште. Осим тога, као детаљ искоршћен је и сунцобран, као и стари жути бицикл, украшена дивним мушкатлама. Поред свега тога стоји трагаче обојен у црвено, те црвене мушкатле на њему долазе још више до изражаја.
У башти нема чега нема, од зимзелена климатиса који у пролеће прави дивне и велике цветове до црвеног јавора, тисе, перене у комбинацији са једногодишњим цветницама бегоније, пиштике, винке и мушкатле. Када су у питању пањеви и камење који су додатни детаљ фонтане и ове баште, за њих је задужен супруг Боро који, како каже, ради физичке послове, док Верица смишља идеје.
- Верица је све осмислила, заиста има дара, а кад чује да надолази Дунав она мене тера да идем по пањеве и све остало што може да се искористи у нашој башти - са смехом је рекао Боро Самарџија. - Стално уводи неке новине, мада и ја знам да пресађујем биљке. Верица је сушила тикве, а касније цртала по њима, док је многе од ових старих предмета нашла на којекаквим таванима. Због њеног искуства сада већ радо даје савете, а често и дели саднице другима, док ми углавном купујемо.
Борин омиљени цвет је трндафил, аутохтона сорта из породица ружа, док је Верици омиљена тиса јер је одавно гаје. У дворишту породице Самарџија постоји и Исусово дрво, Панчићева оморика, пузавице, руже, као и јапанска трешња. Због пространости ове баште, посла увек има, те Верица сваки дан издваја барем по сат времена, док јој понекад, осим супруга Боре, помажу и деца. Николин задатак јесте кошење траве, а понекад му помогне и Срђана која осим тога често залива цвеће, док се најмлађа ћерка Николина истакла како је офарбала фонтану у зелену боју.
Осим тога, похвалили су се традицијом током које сви издвоје одређену суму новца коју дају мами Верици како би купила цвеће на цветним пијацама. Ћерка Срђана за “Дневник” са смехом истиче како су им родитељи направили рај од баште те да су због тога они и даље код куће. Боро Самарџија нам је у пријатној породичној атмосфери открио да је једини разлог овакве баште ипак брак, жеља за породицом, топлим домом и уређењем средине у којој ће живети и васпитавати своју децу.
- То све смо желели, иако наравно изискује много одрицања, улагања и стрпљења, али како каже она кинеска пословица Ако желиш да будеш срећан један дан – напиј се, ако желиш да будеш срећан једно време – имај децу, али ако желиш да будеш срећан цео живот - гаји цвеће - казао је наш саговорник.
Осим бројних детаља који се налазе у том дворишту и башти, а који и те како приказују оригиналност, љубав и уложено време и труд, немогуће је не приметити и не осетити љубав, слогу и искреност коју ова породица гаји. Они су збијали шале, говорили своја задужења у башти и хвалили Верицу која нам је касније преко телефона рекла шта за њу све представља ова башта, али и дала поруку љубитељима цвећа.
- Не жалите себе када је цвеће у питању, пружите му свој максимум, уживајте у њему и будите сигурни да ће вам се вратити много више - казала је са сигурношћу и смехом Верица Самарџија.
К. Ивковић Ивандекић
Фото: Р. Хаџић
