Говорећи о Бранку Радичевићу коме је и посвећена ова светковина поезије и који је Сремске Карловце вечно уткао у своје стихове, а себе у Сремске Карловце, на чијем брду и почива, Милан Ненадић је истакао да је Бранко био и остао симбол младости која је на најбољи начин остварила своје снове и утрла пут оном што ће доћи касније. Нагласио је да је незамисливо говорити о Радичевићу, а не поменути Вука Караџића и Његоша . Казао је како је Вук знао да су у борби за језик важни они који су певали и остварили се на матерњем језику и да је он прихватао Бранка,али га није до краја разумео. Међутим, напоменуо је Ненадић, Бранкова и Његошева поезија више су учиниле за маркетинг Вукове реформе него сви учени људи тога доба.
Бранко и Његош су изразити цветови у нашој башти поезије, казао је Ненадић.
До појаве Бранка Радичевића, додао је, сва наша епика обележена је тугом и лелеком, били смо народ и патње и туге, није се знало за радовање и смех, који као расути бисери звече по стаклу.
Бранковом појавом то се у једном трену мења. С њим је започета нова књижевност, нова српска лирика, нови морал заснован на радовању животу, поручио је Ненадић.
Уз стихове песама „Кад млидијах умрети“ и „Укор“, у 10 часова ће на гроб Бранка Радичевића бити положено цвеће, а код споменика на Стражилову у 11 часова лауреатима ће бити додељене награде за најбоље песничке књиге, као и једна за целокупно песничко дело.
Од 11.30 уследиће Стражиловски митинг поезије у којем ће учествовати 34 песника.
Након надахнуте беседе Ненадића, за коју је председник „Бранковог кола“ Ненад Грујичић рекао да је једна у низу какве се могу чути на отварању ове манифестације из године у годину, а које осим о песништву Бранка Радичевића, доносе и важне информације о нашем, српској језику, беседнику је уручено највише признање манифестације, Бранкова стаутета.
Песнички језик је сила која надахњује душу и продужава живот матерњем језику књижевности, казао је Грујичић.
На свечаности поводом почетка још једног „Бранковог кола“ у Карловачкој гимназији су се могли чути антологијски Бранкови стихове – рецитовани и певани. За то су се постарале глумице Даница Петровић и Теодора Кушић, али и мешовити хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у пратњи школског оркестра и под управом диригента Јована Травице. Песничке дарове Бранку узнели су својим стиховима савремени српски песници, млади и осведочени, а у музичком делу програма још су наступили оперски певач Душан Дакић и женски трио хора „Свети цар Давид“ из Сремске Каменице у клавирској пратњи њиховог диригента Љубомира Милановића.
Пре церемоније отварања манифестације карловачко свештенство служило је парастос Бранку Радичевићу у Саборној цркви.
З. Милосављевић
