Стога су, по речима Душице Миленковић из Покрета горана Новог Сада и координаторке пројекта „Заштита природе кроз (не)формално образовање”, свакодневно позивали Покрет, с питањима да ли они имају неки добар програм који би могли искористити у реализацији пројектне наставе која им је обавеза.
Тако смо дошли на идеју да направимо семинар – обуку за учитеље и наставнике, с циљем да их подучимо како да реализују пројектну наставу и понудимо им садржај „Цегер еколошких идеја”, који је дуго тињао у нашим главама, прича Душица Миленковић.
Како додаје, познати су по лепим и добрим радионицама у природи, које одушевљавају децу и младе свих узраста, али никада то нису све склопили у једну целину.
Зато смо у „Цегеру еколошких идеја” увезали три станишта: воду, шуму и ливаду, те конципирали програм који прати наставне јединице, ослањајући се на наставу за децу од првог до петог разреда, вели наша саговорница.
По њеним речима, програм представља скуп радионица које се раде у природи, а нешто је могуће радити и у учионици. Битно је истаћи да се биологија и екологија најбоље уче директно на терену, када се пред ђаке ставља изазов да на тренутак буду мали научници и голим оком прате природне процесе који се одвијају пред њима.
Свака од тих целина – вода, шума и ливада – садрже радионице које су детаљно описане, дефинисане за који узраст су намењене, који је њихов циљ и шта је све потребно од опреме и реквизита за реализацију, каже наша саговорница.
У изради едукативних пакета игара и дидактичког материјала за „Цегер еколошких идеја”, како каже, учествовали су њихови дугогодишњи сарадници, педагошки радници с великим искуством у раду с децом.
Нешто од материјала смо куповали, уколико је доступно на тржишту, док смо друго сами правили. Тестирали смо семинар за учитеље и наставнике из целе Војводине, а они су га оценили као одличан, користан и примењив у свакодневном раду с децом. Стога смо дошли на идеју да, заједно с Департманом Природно-математичког факултета за биологију и екологију, тачније, Катедром за методику наставе, урадимо истраживање на тему колико је ефикасно коришћење „Цегера еколошких идеја” у конкретном раду с децом у настави биологије, навела је Миленковићева.
Како каже Душица Миленковић, будући план с „Цегером еколошких идеја” је да се његова употреба прошири и на друге школе, учитеље и наставнике, с обзиром на то да је оцењен као одличан алат за реализацију пројектне наставе биологије. До сада су се с њим упознали учитељи и наставници у Војводини, а ускоро ће бити одржан семинар за учитеље и наставнике из Новог Сада. Могућност да учествује имаће по један учитељ из сваке школе због ограничености капацитета, али и због испуњавања прописаних безбедносних мера због коронавируса. Пројекат подржавају Град Нови Сад и Градска управа за заштиту животне средине.
У ту сврху су, како каже, изабране четири основне школе, две контролне („Светозар Марковић Тоза” и „Прва војвођанска бригада”) и две експерименталне („Петефи Шандор” и „Душан Радовић”). Наставници у поменутим школама су добили припремљене планове за сваку наставну јединицу, иницијални тест и на крају експеримента, који је трајао два месеца, завршни тест. Током два месеца су радили наставне јединице онако како су их професори с факултета креирали, уз коришћење радионица из „Цегера еколошких идеја”, с истраживачким методама на терену, а након тога је урађен завршни тест, као и анализа добијених резултата.
Резултати су показали да су деца из експерименталних школа много боље урадила завршни тест, као и то да је њихово знање дуготрајније у односу на оне који су учили на класичан начин, на редовној настави, рекла је Душица Миленковић.
По њеним речима, што се тиче мотивације деце, они који су све време имали практичну наставу у природи, уз употребу радионица из –Цегера еколошких идеја”, показали су много већу заинтересованост за учење.
Оценили су да је практично учење много интересантније и није тешко, напротив, много им је лакше и брже схватају оно што виде. Стога се и велики број ђака више заинтересовао за биологију јер су открили колико истраживање и експериментисање у природи даје конкретне одговоре и колико је лакше савладати природне науке када су у директном контакту с природом, навела је наша саговорница.
По њеним речима, идеално би било да су се радионице радиле баш у природи, у шуми, поред реке или на некој ливади, али, с обзиром на то да живимо у граду, тешко је обезбедити потребне услове, тако да су ђаци и наставници за потребе пројектне наставе користили школско двориште, док су из ОШ „Петефи Шандор” одлазили до парка код Јодне бање, у посету шуми и језеру који се тамо налазе.
У односу на редовну наставу другачије је то што су имали интересантне задатке које су као млади научници-истраживачи решавали, објаснила нам је Душица Миленковић.
Тако су, додала је, за игру „Лична карта стабла” мерили његов обим уз помоћ метра, процењивали висину, гледали структуру листа, користили кључеве за детерминацију, те сами покушавали да одреде о којој се врсти ради, колико је стара и слично.
Имали су задатак да упореде како напредују биљке исте врсте које расту у хладу и на сунцу, пратили величину листа и цвета и долазили су сами до закључака шта је условило дужи корен код једне врсте, или мањи лист код друге, зашто је један цвет гушћи од оног другог... Такве ствари су деци интересантне јер се стављају у улогу малих истраживача и до неких појава у природи долазе сами користећи алат, уз малу менторску помоћ наставника и учитеља, поручила је наша саговорница.
И. Бакмаз
