Центар „Црни вир” у Каћу познат по шаранском риболову

Риболовачко-рекреациони центар „Црни вир” на ободу Каћа познат је по шаранском риболову, дивљој природи и „ухвати и пусти” систему пецања.
Upecan Saran dokaz umeca/I. Miklosi
Фото: Доказ пецарошког умећа у рукама/И. Миклоши

Ради се о правој оази мира, идеалној за породични одмор и рекреацију, о којој од 2016. године брину два брата Пиљић, Мирослав и Зоран, окупљени око Удружења грађана „Црни вир”.

– Трудимо се да пецарошко језеро, невероватни дар природе, очувамо, да и даље носи епитет нетакнуте природе, а опет, с друге стране, да буде и комерцијализовано – рекао је Мирослав Пиљић. – О каквом природном богатству је реч говори и податак да је за коло Каћке лиге у шаранском пецању за 48 сати уловљено 1.800 килограма рибе, што се до сада никада није десило. Језеро површине од 1,2 хектара, просечне дубине око два и по метра, врви од рибе. Ове године смо успели да решимо проблем мрешћења шарана, што до сада није био случај због негативних фактора у води.


Фидер и Боила куп

Каћка лига у шаранском риболову се одржава откада постоји језеро, од 1999. године. Сада је то традиционална манифестација. Први пут је организовано и фидер такмичење, што је једна од новијих техника у пецању.

Ради се о пецању у паровима, с по једним штапом. Данас се завршава такмичење 48 сати Боила купа, када такмичари пецају само на боиле.

Циљ упецати највећу рибу

Приликом посете „Црном виру” срели смо риболовца Бранка Петровића, који је водио велику борбу са шараном. Како нам је рекао, Црни вир посети бар три до четири пута годишње, пошто има још много језера по Србији која обилази, али се увек радо враћа у ту предивну зелену оазу.

– Свиђа ми се то што се пеца по систему „ухвати и пусти” јер је то драж спортског риболова – истиче Петровић. – Циљ је упецати највећу рибу, зато што је велики изазов изборити се с одличним борцем, који пружа жесток отпор.


Језеро се допуњава подземним водама, а шарански риболов је постао популаран крајем деведесетих година прошлог века.

– У главном језеру осим шарана, има и амура, али и караша, тостолобика... Пецање по принципу „ухвати и пусти” се сматра „шаранским гестом”, што представља задовољство – сликаш се ради успомене и пустиш ради будућности. Нажалост, као и многи, и ми имамо проблем с рибокрадицама. Највећи шаран који је овде упецан је тежио готово 20 килограма, што је немогуће наћи у рекама. Томе доприноси и природно храњење, као и побољшани услови у језеру.

Фото: Saran uhvacen pa pusten/I. Miklosi

Мало језеро, дуго 140 метара, некада је било мали канал, с устајалом водом.

– Решили смо да га уредимо, извукли смо 800 кубика муља, чиме смо створили услове да потопљени сплав подигнемо на нову бурад, а потом сно на њему направили и ресторан. Доказ да смо успоставили нормалан квалитет воде у малом језеру је и појава корњача, показатеља здраве воде – изнео је Пиљић.

Постоји иницијатива да се од септембра покрене школа пецања, у сарадњи с каћком основном школом и месном заједницом.

– Зоран Мелег је светски првак у пецању шарана. Он је права особа која може младе обучитии за шаранско пецање – рекао је Пиљић, и додао да би у консултацији с педагогом школе утврдили који би узраст био идеалан за полазнике, а он процењује да су то деца од седам и осам година.

Текст и фото: И. Миклоши

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

EUR/RSD 117.7720
Најновије вести