Директорка Гимназије „Светозар Марковић” Татјана Вукадиновић подсетила је на то да је „Позорје” заживело пре 25 година, кад су професори и ученици, вођени искром за стваралаштвом, покренули иницијативу.
– Четврт века касније друштвене околности су се промениле, међутим, љубав према позоришној уметности, жеља за игром и креативним изражавањем су стални и заслужни су за очување нашег фестивала – рекла је директорка Вукадиновић, додавши да ученици који након средње школе одлучују да се баве науком, кроз ангажман у „Школском позорју” добијају прилику да истраже своје могућности, таленте и да обогате себе. – У односу на почетак „Школског позорја”, данас су много актуелније ученичке режије. Деца су самосталнија и храбрија те знатно раније преузимају озбиљне улоге и одговорности, па их већи број пише сценарије за представе, што раније није био случај.
Директорка је казала да је све видљивији друштвени ангажман младих и да ученици бирају тешке теме за обраду. Она је истакла да није лако ни угодно погледати представу с тешком тематиком, али да је поносна на то што се ученици храбро хватају у коштац с проблемима и схватају да уметност не треба увек да улепшава стварност.
Глумица Светлана Бојковић казала је да је сјајно што се деца интересују за позоришну уметност. По њеним речима, добро је да ђаци прођу кроз „глумачку” фазу јер она утиче на формирање личности младог човека, обогаћујући га. Бојковић је закључила да је позориште „живо” те да се мења, јављају се нове форме, нови начин изражавања, који природно долази с променом времена у којем живимо и новим погледима на свет.
Ученица Уна Лукић објаснила је да представа, у којој учествује заједно с другарима, говори о догама које су тинејџерима лако доступне и користе их због проблема с којима се сусрећу код куће или у друштву.
– Изабрали смо да обрадимо ту тему јер наркоманију доживљавамо као велики проблем, не само код нас него у целом свету – казала је Уна.
С. Ковач
