Нови Сад је изградњом делова града уз Београдски кеј, купалиште Штранд и универзитетски комплекс, као и изградњом шеталишта уз Дунав, на неки начин остварио овај стратешки циљ. Међутим прекинути контакт с обалом у делу некадашње индустријске зоне и касарне речне флотиле, неуређени простор Каменичке аде и Рибарског острва, указују да излазак на реку треба да остане као визија просторног развоја од изузетног значаја, односно као еколошка, урбанистичка, економска и социјална ревитализација Града у целини. Док припремни радови за нови мост треба да почну, не смирују се страсти дела јавности када су у питању планови за уређење Каменичке аде и Шодроша. Четврти новосадски мост је неопходан граду који се шири на сремску страну и ту се већина слаже, али уз мост иде и уређење приобаља, а ту се већ сви не слажу како и на који начин да се планирано спроведе.
Протеклих дана група активиста протестује због радова на приобаљу. НВО „Свет и Дунав“поднела је неколико примедби, али увидом у документацију се уочава да нису у питању примедбе ни сугестије на Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину, него само на нацрт Плана.
Градска управа за заштиту животне средине дала је позитивно мишљење на Извештај о стратешкој процени утицаја Генералног урбанистичког плана Града Новог Сада до 2030. године на животну средину.
Што се тиче констатације да није познато шта ће бити предвиђено новим урбанистичким плановима на овом подручју, у Генералном урбанистичком плану Града Новог Сада до 2030. године, види се да се ово подручје планира као парк-шума и да су поштовани услови Покрајинског завода за заштиту природе у потпуности.
Жалба НВО „Свет и Дунав“ поднета је Бернској комисији 29.12.2021. године, а Генерални урбанистички плана града Новог Сада до 2030. године и Стратешка процена утицаја на животну средину, стављени су на јавни увид 28.12.2021. године. Жалба је евидентно писана пре него што је било могуће извршити увид у планска решења.
Јавни увид у Генерални урбанистички план Града Новог Сада - 28. децембра 2021. - 05. фебруара 2022. чак 40 дана, што је 10 дана више од законом предвиђеног рока. Јавне презентације су одржане 10, 14. и 21. јануара 2022. године у Амфитеатру на Спенсу. Јавне седнице Комисије за планове на којој су разматране поднете примедбе одржане су 7. и 15. марта 2022. године. На презентацији и јавним седницама Комисије за планове, представници различитих невладиних организација и грађани су постављали питања и давали своје предлоге. Обрађивачи плана покушавали су да одговоре али остало је упамћено да су седнице често прекидане због галаме, буке и употребе пиротехничких средстава. Подручје Каменичке аде је у претходна три ГУП-а (из 1963, 1974. и 1985. године) било дефинисано као грађевинско подручје са различитим наменама (рекреационе површине, парковске површине, заштитно зеленило, и хидротехнички захвати) да би се каснијим генералним плановима након анализе стања и престанка ограничења, престанком експлоатације изворишта воде, оценило да је овај простор потребно концептуално другачије користити.
Старим Генералним планом Града Новог Сада до 2021. године подручје Каменичке аде и Рибарског острва је намењено за туристичко-спортско-рекреативне површине, купалиште и водену површину.
Каменичка ада представља део приобаља, пошумљену аду уз Дунавску обалу са бачке стране града. Налази се на међународном пловном путу Рајна-Мајна-Дунав, на стационажи од 1359. км до 1352. км реке Дунав. Речно острво је припојено левој обали у XX веку и повезано са остатком града приступним путем, преко трасе на круни 29 одбрамбеног насипа. Налази се у небрањеном подручју које се делимично плави у зависности од водостаја.
Сама Каменичка ада је од копна одвојена некадашњим рукавцем Дунава (Шодрош), који се и даље пуни дунавском водом директним спојем и подземним путем. Са западне стране, узводно граничи се са викенд насељем Камењар са којим дели насип- једини суви прелаз, односно колско- пешачку комуникацију. Са источне стране, ада је од Рибарског острва одвојена природним воденим каналом којим је Шодрош спојен са Дунавом.
Подручје аде се налази на веома ниском терену, на 75 метара надморске висине, док је кота круне насипа на 81,6 метара. Ипак највећи део простора саме аде је до 77,5 метара, осим дела који се налази уз приступни пут, а који је издигнут на коту од 78,10 метара надморске висине. Самим тим, приликом високог нивоа вода Дунава, добар део аде је плављен и непроходан као мочварно земљиште.
Од самог почетка организованог планирања града овај простор је третиран као површина значајна за туристичко спортско-рекреативне намене, као еколошки и ветрозаштитни појас. Значај Каменичке аде у просторној мапи града Новог Сада постаје све већи, изградњом стамбених насеља на Лиманима и планирањем интензивне изградње у западном подручју града – на Телепу, као и формирањем зона вишепородичне стамбене изградње на Бистрици.
У новом Генералном урбанистичком плану Новог Сада до 2030. године, Каменичка ада и Рибарско острво постају зелена оаза као станиште заштићених врста НСА 22а. Ван зоне НСА22а са додатним заштитним појасом планирају се спортско-рекреативно-туристичке површине, што ће бити обрађено планом детаљније разраде. Имајући у виду да се старим планом детаљније разраде Каменичке аде, простор Каменичке аде планирао се за парковску површину од 24 хектара, за спорт, туризам, пословање и значајну мрежу саобраћајних површина (око 11 ха), у новом Генералном урбанистичком плану Новог Сада до 2030. године, простор Каменичке аде планира се највећим делом за парк-шуму (око 56 ха), делом туристичко-спортско-рекреативне садржаје и градску марину ван граница НСА22а, уз значајно смањење планираних саобраћајних површина (за око 20.000 метара квадратних). У складу са условима надлежних институција, на подручју Каменичке аде први пут се планира зелена оаза у граници станишта НСА 22а и НСА 22б. Из претходних планова задржано је планирање веслачке стазе и купалиште уз веслачку стазу.
Изградња нове, односно још једне одбрамбене линије неопходна је ради планирања туристичко-спортско-рекреативних садржаја на Каменичкој ади, пре свега веслачке стазе, која према ФИСА стандардима мора бити у брањеној зони. Такође, планирана веслачка стаза доприноси снижавању регулације нивоа подземних вода, како у делу Новог Сада - Телепу, тако и у делу Каменичке аде, где би се побољшао водни режим, чиме би се спречило исушивање тла Каменичке аде. Реализацијом планираних садржаја створио би се изузетно вредан простор који би објединио парк-шуму са границом заштићеног станишта НСА22а и туристичко-спортско-рекреативне садржаје на простору уз леву обалу Дунава.
У периоду од 1997. до 2020. године пошумљеност Каменичке аде се смањила за 15 хектара, на шта је осим старости дрвећа, исушивања кореновог система услед промене нивоа подземних вода, утицала и нелегална градња и заузеће јавних површина. Велики број ових случајева онемогућио је приступање обали Дунава, због ограђивања простора. Такође неке невладине организације су имале или још увек користе просторије у оквиру објекта на Каменичкој ади, за своје потребе. На слици је назначен положај зона у којима се налазе ограђени простори и нелегални објекти, евидентирани 2020. године.
Рибарско острво добија намену парк-шуме са границом станишта НСА22б, а ван њега ће се плановима детаљније разраде утврдити могућности планирања туристичко-спортско-рекреативних садржаја. Рибарско острво остаје у небрањеној зони.
Радиће се и на очувању аутентичних природних особености приобаља са једне стране, уклањање нелегално изграђених објеката и заузећа јавних површина на простору Каменичке аде, успостављање везе урбаног дела града са стаништем НСА22а и са реком Дунав, те на унапређењу спортско-туристичке понуде Новог Сада.
Мост у продужетку Булевара Европе је планиран још од 1951. године и од тада се налази у свим планским документима који су се бавили овим простором. Поред Генералних урбанистичких планова овај мост је планиран и у Просторном плану Града Новог Сада из 2012. године (план је још увек на снази). Такође овај мост се планира и у Уредби о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене међународног водног пута Е 80 – Дунав (Паневропски коридор VII) која је објављена у „Службеном гласнику РС”, број 14 од 4. фебруара 2015.
Приликом доношења сваког од ових планова, рађене су саобраћајне студије и анализе и сваки пут је потврђена оправданост изградње овог моста, па је то потврђено и у предложеном Генералном урбанистичком плану града Новог Сада до 2030. године. Реализација овог моста је требало много раније да се деси, али се то није догодило, јер је Нови Сад, као један од ретких градова у свету, више пута губио своје већ изграђене мостове (II светски рат и НАТО бомбардовање 1999. године).
Приликом израде Плана генералне регулације моста у продужетку Булевара Европе у Новом Саду ЈП “Урбанизам” исходовало и у потпуности уградило услове надлежног Покрајинског завода за заштиту природе. Као резултат тога, добијена је сагласност надлежног Покрајинског завода за заштиту природе на План генералне регулације моста у продужетку Булевара Европе у Новом Саду.
Јавно водопривредно предузеће “Воде Војводине“ издало је ЈП “Урбанизам“ водне услове (број II-1032/7-21 од дана 27. 9. 2021. год.) за потребе израде Генералног урбанистичког плана Града Новог Сада, у којима је дефинисано под којим условима се може реализовати планирани инфраструктурни објекат-насип за одбрану од поплава.
За подручје Каменичке аде на снази је Регулациони план „Каменичка ада” у Новом Саду („Службени лист Града Новог Сада”, бр. 15/2000 и 12/2003). План је усвојен 2000. године.
Упоредни приказ Регулационог плана „Каменичка ада” у Новом Саду и новог генералног плана града Новог Сада до 2030. године
Регулациони план „Каменичка ада” је планирао пренамену постојеће шуме у шума-парк уз знатније увођење туристичко-спортско-рекреативно- забавних садржаја, нарочито у источном делу аде представља основни принцип у организацији простора Каменичке аде. Генерални план града Новог Сада до 2030. године. Било је планирано насипање највећег дела Каменичке аде на просечну надморску висину од 78.50, што подразумевало насипање и до 3 м.
Планирали су се разноврснији видови саобраћаја како до саме аде, тако и по ади. За стари Генерални урбанистички план града Новог Сада до 2021. године и Регулациони план „Каменичке аде” није рађена хидролошка студија, а за нови Генерални урбанистички план Новог Сада до 2030. године рађене су две студије.
Траса планираног насипа за одбрану од поплава усклађена је са условима Покрајинског завода за заштиту природе, на начин да ће део заштићеног подручја НСА 22а остати у кориту Дунава и неће доживети никакве измене у режиму плављења у односу на садашње стање. Циљ оваквог техничког решења био је да се засади белих топола задрже у плавној зони.
За потребе планирања и касније реализације нове прве одбрамбене линије за заштиту од високих вода Дунава у зони Каменичке аде и бродоградилишта, урађене су две студије: Хидролошка студија водотока Дунава са хидрографским подацима за потребе израде плана генералне регулације на левој обали Дунава у Новом Саду, коју је израдио АД “Војводина пројект“ и Факултет техничких наука у Новом Саду (2019. год).
Акваторијум веслачке стазе биће са контролисаним нивоом и протоком воде. Ниво воде у веслачкој стази биће на коти од око 74,5 метара надморске висине. Доградњом нове одбрамбене линије и реализацијом веслачке стазе, водене површине ће се са садашњих 20 хектара повећати на 29 ха. Контрола нивоа воде у веслачкој стази ће се вршити на следећи начин: у западном делу Каменичке аде изградиће се повезни цевовод између Дунава и веслачке стазе, са црпном станицом капацитета пет кубика воде у секунди. Повезни цевовод служиће за пуњење веслачке стазе водом из Дунава. На источној страни Каменичке аде, предвиђа се изградња два колектора светлог отвора, димензија 2,5 и три метра, са котом дна око 70,5 метара надморске висине, са уставом-затварачем који би служио за регулисање нивоа воде у веслачкој стази, односно за пражњење исте.
Две контролисане везе са Дунавом омогућавају проток воде дуж веслачке стазе, што доприноси очувању живог света у води, чиме се спречава замуљивање и забаривање корита акваторијума.
Акваторијум марине и Дунавца биће под директним утицајем Дунава, што значи да ће нивои воде у њима осциловати у току године, а у складу са осцилацијама које се буду дешавале на реци, па ће се сви природни процеси и даље несметано одвијати.
Веслачка стаза ће бити објекат од природних материјала, са водопропусним дном и косинама, како би се регулисао ниво подземних вода на Каменичкој ади, као и на јужном Телепу. Хидролошке студије, приликом анализе утицаја веслачке стазе на нивое подземних вода, доказале су да ће се изградњом веслачке стазе постићи бољи режим струјања подземних вода, пошто ће она одржавати констатан ниво воде, самим тим и биљне врсте на Каменичкој ади имаће знатно бољи доток воде у коренов систем.
Еколошке организације тврде и да је Рибарско острво споменик природе, што је није тачно.
Наводи се и да ће доћи до уништења овог алувијалног екосистема што ће довести до нестанка свих тренутно присутних животиња и биљних врста. Међутим, новим Генералним урбанистичким планом Града Новог Сада до 2030. године, ово подручје штити, односно планира се као парк-шума, а све у циљу очувања станишта заштићених врста.
За нови Генерални урбанистички план Града Новог Сада до 2030. године, урађен је Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину. На Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину прибављена су мишљења надлежних институција. У остављеном року за достављање мишљења на Извештај о стратешкој процени утицаја Генералног урбанистичког плана града Новог Сада до 2030. године на животну средину, мишљења су доставили: ЈКП „Информатика“; Агенција за енергетику Града Новог Сада; „Транснафта“ Панчево; Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре – Дирекција за водне путеве; Министарство унутрашњих послова, Сектор за ванредне ситуације у Новом Саду; ЈП „Емисиона техника и везе“ Београд; ЈКП „Новосадска топлана“; ЈКП „Чистоћа“; ЈВП „Воде Војводине“; ЈКП „Водовод и канализација“; ЈКП „Тржница“Нови Сад; НИС а.д. Нови Сад; Министарство одбране Сектор за материјалне ресурсе-Управа за инфраструктуру; ЈП „Србијагас“; Градска управа за културу; ЈКП „Пут“ Нови Сад; Градска управа за заштиту животне средине; „Електромрежа Србије“, а.д. Београд; ЈП „Пошта Србије“ Београд; Телеком Србија“ад; „Електродистрибуција Србије“, доо Београд; Градска управа за имовину и имовинско правне послове; ЈП “Путеви Србије“; ЈП „Електропривреда Србије“, Огранак Панонске ТЕ-ТО; Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре – Сектор за водни саобраћај; ЈКП „Лисје“; Покрајински завод за заштиту природе; ЈКП “Градско зеленило“; Инфраструктрура железнице Србије, а.д; ЈП “Војводинашуме“; Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине и „Нови Сад-гас“ доо.
Извештај о стратешкој процени утицаја плана на животну средину био је изложен на јавни увид, заједно са генералним планом у трајању од 40 дана (од 28. децембра 2021. године и трајао је до 5. фебруара 2022. године, односно 40 дана, што је 10 дана више од законом предвиђеног рока), уз одржане три јавне презентације 10, 14. и 21. јануара 2022. године.
О извршеном јавном увиду ЈП „Урбанизам“ сачинило је Извештај о обављеном јавном увиду у нацрт плана са Извештајем о стратешкој процени утицаја плана на животну средину, са свим примедбама и одговорима по свакој примедби. Овај Извештај је презентован на јавној седници Комисије за планове пред свим заинтересованим грађанима, односно подносиоцима примедби.
Студија хидротехничког уређења површинских и подземних вода приобаља на левој обали Дунава у Новом Саду у зони Каменичке аде и Рибарског острва коју је израдио Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ (2021. год.).
Обе студије су показале да доградња прве одбрамбене линије неће имати негативних утицаја на водни режим Дунава, како на подручју града Новог Сада, тако и на знатно ширем подручју. Доградњом постојеће одбрамбене линије и изградњом веслачке стазе, водни режим ће се побољшати, како на простору Каменичке аде тако и на Телепу, Адицама и Лиману, што ће позитивно утицати на биљни и животињски свет. Услед климатских промена, приметно је дуготрајно смањење нивоа подземних вода нарочито у периоду летњих месеци, што негативно утиче на исушивање тла, и доводи до одумирања биљних врста. Регулисањем водног режим, повећаће се и нивои подземних вода, чиме ће коренов систем имати знатно бољи приступ подземним водама у периоду сушних летњих месеци.
У случају реализације доградње прве одбрамбене линије око Каменичке аде и бродоградилишта, стогодишња висока вода би се повисила за 1 цм, што је на нивоу статистичке грешке. Постојећа одбрамбена линија је 120 цм виша од стогодишње високе воде, тако да нема бојазни од плављења Новог Сада.
Веслачка стаза планирана је први пут у Генералном урбанистичком плану Града Новог Сад из 1985. године.
Историја веслачког спорта у Новом Саду има дугу традицију. Веслачки клуб „Данубиус“ основан је 1885. године, али од тада па до данас није дошло до реализације веслачке стазе. Тренинзи веслача одвијају се на отвореном току Дунава. Имајући све ово у виду, сматрамо да Град Нови Сад, и његови веслачи, заслужују да имају уређену веслачку стазу у складу са међународним стандардима, наравно уз поштовање услова Покрајинског завода за заштиту природе, и очувања природног биодиверзитета.
Еколошке организације тврде да би се изградњом насипа за одбрану од поплава “уклонила природна противплавна заштита Града Новог Сада и довело до урбанизације овог подручја“. Међутим, стручњаци истичу да „природна противплавна заштита Града Новог Сада“ постоји на другим деловима тока Дунава, уз природно стрме падине Фрушке горе, те се не може рећи да је постојећа Каменичка ада, природна противплавна заштита Града Новог Сада, у питању је равничарски терен са котом терена од око 76,50 м н.м., док је кота постојећег насипа за одбрану од поплава 81,60 м н.м.., односно за 5 м виша од постојећег терена на Каменичкој ади. Стогодишња висока вода Дунава у Новом Саду износи 79,80 м нм., и при њеном наиласку, цео простор Каменичке аде буде поплавен.
Екипа „Дневника”
