Циркуска уметност разиграва и мозак и тело

Жонглирање, ходање на штулама, пењање и спуштање низ свилу само су део циркуских акробација, које деца од девет до 13 година и студенти глуме с Академије уметности двапут седмично увежбавају у Западном холу Спенса.
cirkus2
Фото: Приватна архива

Од прошлог месеца на бесплатним радионицама циркуским акробацијама их уче представници Центра за развој циркуске уметности „Лудифико” и „Креативног погона”. Циркуски едукатори тих двају удружења заједнички су осмислила едукативни програм „Цирконео” и реализовали га уз подршку Градске управе за културу и Фондације „Нови Сад 2021”. Радионице ће се реализовати током два семестра, па ће након зимског распуста почети нови круг циркуске едукације. Циљ радионица је тај да деца и млади савладају циркуске акробације и баве се физичком активношћу јер циркус покреће и дух и тело, а осим тога представља и својеврсну уметност, која је на овим просторима још увек помало несхваћена.

„Жеља нам је та да покренемо циркуску школу јер је то нешто што на овим просторима још увек не постоји. Волели бисмо и то да га уведемо у основне и средње школе јер имамо велики циљ, а то је да оснујемо циркуску академију“, казао је циркуски едукатор Драган Јајић Владисављев, и додао да савремени циркус треба приближити јавности да би се грађани ослободили стереотипа које о циркусу имају.

Учесници радионица су углавном почетници те раније нису имали много додира с акробцијама, али су ипак веома заинтересовани за то да од едукатора науче све што могу.

Фото: Приватна архива

Уна ужива у жонглирању

Тринаестогодишња Уна Кубат нам је рекла да јој се часови, које редовно посећује, веома допадају управо због тога што је атмосфера веома опуштена и што сваки реквизит може да проба уколико жели.

„То ми је први пут да имам додира с акробацијама и није ми напорно јер све може да се научи, али је потребно време“, казала је Уна.

“Највише ми се свиђа жонглирање због тога што је забавно, а и зато што иначе волим лоптице. Потребна је концентрација да би се та акробација савладала и увек постоји неки нови трик који се може научити.”


„Атмосфера је веома позитивна јер се не такмичиш с другима него са собом, а то свима прија“, објашњава Драган Јајић Владисављев.

“Ништа од дисциплина није лако, а учесници су схватили да без упорности нема ни успеха у циркусу. Има безброј дисциплина у којима се могу опробати, а свако од њих показује различита интересовања.”

С малишанима акробације вежбају и студенти глуме, којима ти часови помажу у послу којим су одличили да се баве. Један од њих је и Милош Лучић, који није од самог почетка део екипе, али је на часове дошао да научи нешто ново и корисно за сцену.

„Ми на Академији имамо доста физичких предмета јер је тело глумцу од изузетног значаја, а пошто мене иначе занимају акробације у ваздуху, ово је јединствена прилика да се у њима и опробам“, казао је Лучић.

Према речима Драгана Јајића Владисављева, учесници најпре имају прилику да се опробају у свим дисциплинама те да ће се потом определити за само једну коју ће вежбати и усавршавати. У последњем делу овог семестра ће их посетити један француски циркуски уметник и педагог, с којим ће, на заједничком наступу 9. децембра у КУД-у „Светозар Марковић“, публици представити све што су научили.

Фото: Приватна архива

Осим што би волели да савремени циркус заживи у школама, циркуски едукатори кажу да би волели да у будућности заузму неки простор који ће бити само њихов и прилагођен свим захтевима акробација.

„Волели бисмо да се циркусом баве сви – и млади и стари – јер је доказано да он спречава и успорава деменцију пошто током акробација морају да се користе обе хемисфере мозга, што је специфично нпр. код жонглирања па ако је неко дешњак, лева рука мора у потпуности да буде равноправна с десном“, нагласио је наш саговорник.

В. Бијелић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести