Загађен ваздух, нарочито у урбаним срединама, постао је глобални проблем, па ни наш град не изостаје.По речима чланице Градског већа за урбанизам и заштиту животне средине Мире Раденовић, саобраћај је био главни извор загађења ваздуха у Новом Саду, а то је и даље.
– Набавка аутобуса који као погонско гориво користе гас свакако даје велики допринос смањењу загађења ваздуха, али се значајни и јасно видљиви резултати могу очекивати тек с драстичном променом укупног возног парка, како путничких аутомобила и теретних возила, тако и радних машина – рекла је за наш лист Мира Раденовић. – Имајући у виду ту чињеницу, Градско веће је дало препоруку свим јавним, јавним комуналним предузећима и установама чији је оснивач Град, да у поступку набавке моторних возила и радних машина предност дају онима која мање загађују животну средину. Ту се мисли на моторна возила која користе алтернативна горива и с алтернативним погоном. Тако се, осим доприноса побољшању квалитета ваздуха, пружа и пример добре праксе и друштвено одговорног понашања привредним и пословним субјектима који делују на територији града, као и свим грађанима.
По њеним речима, квалитет ваздуха се прати у складу с Програмом контроле квалитета ваздуха на територији Новог Сада који доноси Градско веће, уз прибављену сагласност Министарства заштите животне средине. Студија коју је урадио Институт за јавно здравље Војводине представља основу за израду тог програма.
– У складу с Програмом, квалитет ваздуха се прати на углу Руменачке улице и Булевара Јаше Томића, код месне заједнице Каћ, у Краља Петра Првог 2 у Каћу, у ЈКП „Водовод и канализација”, ППДВ Сунчани кеј 41 и у СОС Дечјем селу „Др Милорад Павловић” у Сремској Каменици – каже Мира Раденовић. – Детаљне информације о мерним местима и параметрима који се прате, као и резултате праћења, могуће је видети на сајту Градске управе за заштиту животне средине.
Да би се побољшао квалитет ваздуха, прошле године је, између осталог, покренута велика акција „10.000 стабала за Нови Сад”, која осим повећања броја стабала дрвећа, треба да укаже на њихов значај, нарочито у урбаним срединама, и да подстакне грађане на лични допринос очувању и унапређењу зеленила. У 2019. години засађено је 6.354 стабла дрвећа, а за 2020. годину планирано је сађење још 8.800, што значи да ће већ у овој години број од 10.000 бити значајно надмашен.
– То никако не значи прекид активности на сађењу дрвећа и унапређењу зеленила, акција ће бити настављена и у наредним годинама – поручила је наша саговорница. – Циљ нам је да град, осим престонице културе и младих, буде и зелена престоница. Желимо да скренемо пажњу на значај зеленила за живот, али и односа сваког од нас према том битном сегменту животне средине. До краја године биће урађен географски информациони систем зелених површина града Новог Сада, што је најважнији корак у формирању катастра зеленила. Израдиће се орто-фото снимци зелених површина у обухвату Генералног урбанистичког плана града и грађевинских подручја насељених места.
Корона није зауставила еко-пројекте
По речима Мире Раденовић, програми и пројекти у области заштите животне средине се реализују без проблема, односно условљена коронавирусом у протеклом периоду није утицала на реализацију тих активности. Обезбеђено је редовно праћење аерополена, квалитета ваздуха и површинских вода, као и нивоа буке у животној средини. Активности на очувању и унапређењу зеленила на јавним површинама и заштити и развоју заштићених природних добара, за која је акт о заштити донела Скупштина града, као и на чишћењу и санирању јавних површина, одвијају се у складу с планом.
Спроведени су јавни конкурси за суфинансирање програма и пројеката, који доприносе јачању свести о потреби заштите животне средине и истраживачких и развојних пројеката и програма, на основу којих се ради на заштити животне средине.
Како каже, биће дефинисани типови јавних зелених површина (паркови, блоковско зеленило, дрвореди...). За сваку врсту јавног зеленила утврдиће се обавезни параметри који обезбеђују увид и праћење стања, уз могућност измене и допуне задатих параметара.
– Следећи корак је пуњење базе подацима и тек кад сви буду унети, можемо говорити о катастру зеленила као основи за управљање јавним зеленим површинама на територији града – казала је Мира Раденовић. – Израда географског информационог система зелених површина града је на основу спроведеног поступка јавне набавке, поверена предузећу „МапСофт” д. о. о. из Београда, а Град је оформио неформални тим, са мном на челу, који ће пружати стручну помоћ у озелењавању и пошумљавању градских површина, превасходно урбаних целина.
И. Бакмаз
