“Од марта 1955. године, када је Дечје одељење у Градској библиотеци отворено, па све до данашњег дана, оно није проширило простор те и даље представља једино издвојено одељење за децу и младе у граду који је, у међувремену, вишеструко нарастао и по броју становника и по квалитету њихових потреба”, наглашава руководилац Дечјег одељења Катарина Новаковић.
Како каже, налазе се на истом месту, у Дунавској улици 1, и укратко, то им је у раду и највећи проблем и ограничење. При том, важно је нагласити да број корисника континуирано, годинама, не опада, већ расте.
Осим тога Дечје одељење активно учествује у различитим културним програмима намењеним деци и младима, што је прилика да се представи, али и да се промовише читање књига. По речима наше саговорнице, од првог доласка у библиотеку, од малих ногу, деци се указује на значај читања,
лепоту коју књиге крију у себи, важност лепе речи, пристојног понашања, неговање традиције, поштовање прошлости и достигнућа створених пре нас, али и подстицање младих да стварају, маштају, уче, истражују...
Осим технолошког „напада” и покушаја да електронске странице замене папирне, интересовања деце истог узраста се и те како мењају из године у годину. Оно за чим је петогодишњак посезао и бирао да прелиста или прочита у библиотеци пре две деценије, његов вршњак ових дана неће одабрати.
У оквиру Стратегије одрживог развоја града Новог Сада од 2016. до 2020. године, Градска библиотека је предложила три пројекта која су и усвојена, а то су „Дунавска библиотека”, „Центар дигиталне грађе и креативног стваралаштва младих” и „Доградња централног објекта Градске библиотеке у Новом Саду”. Ипак, нашим суграђанима можда је најбитније то да ће их омиљене књиге и овог лета дочекати на градској плажи Штранд, али од средине јула.
„Преко пројекта „Дунавска библиотека” расписали смо тендер за игзградњу веће кућице на Штранду, у којој ћемо моћи да понудимо више књига, новина и периодике“, објашњава директор Градске библиотеке Драган Којић.
„Тачно је да се интересовања данашње деце разликује он оне од пре деценију-две... Честа је појава да је велика потражња управо за оним насловима који су екранизовани, попут разних цртаних филмова, романа, научне фантастике. То не мора нужно да буде лоше јер, на пример, филм „Планета с благом” може бити подстицај да неко дете прочита књигу „Острво с благом” или неку другу сличне тематике“, објашњава наша саговорница.
Један од најлепших доказа колико добра књига позитивно утиче на нас јесу и посете некадашњих корисника Дечјег одељења, који се враћају тим књишким рафовима с „појачањем”, својим потомцима.
„Поносни смо на чињеницу да је много оних који су уз нас, библиотекаре, и књиге, одрасли у успешне људе, а сада долазе да нас посете, испричају како су и шта раде, помажу нам у раду с новим генерацијама у оквиру тематских радионица, предавања“, каже Катарина Новаковић.
Дечје одељење располаже фондом већим од 30.000 књига којима се служе родитељи с бебама, предшколци, основношколци, тинејyери, студенти педагошких факултета, али и они који се увек радо враћају литератури уз коју су одрасли, а која их сада враћа у најлепши период живота – у детињство.
Л. Радловачки
