На ову несвакидашњу идеју дошла је наставница ликовне културе у тој образовној установи Марта Киш Бутерер која је проглашена за једног од најбољих едукатора Србије у децембру 2020. године. Она је, поред личног дела награде, добила новац за унапређење рада и искористила га да на креативан начин реализује наставу, назвавши је “Едукација у возу”, и у сарадњи са Железницама Србије изнајмила део вагона за ученике. Одржани часови се бележе у школском дневнику и рачунају се као онлајн предавања, одељења се деле на 15 ученика и часове држе два наствника.
Како је објаснила Марта Киш Бутерер, ђаци сматрају да су часови од 30 минута у учионици монотони, да се ретко друже с појединим другарима из разреда јер већ годину дана иду у школу по посебном распореду због епидемиолошке ситуације и да то утиче на њихову мотивацију.
- Да би квалитетно усвојили градиво, битан је доживљај деце, јер када виде нешто уживо, могу да уоче много више детаља која потом утичу на емоције и чула - појаснила је Марта Киш Бутерер. - Пошто смо се бавили пејзажом, говорили смо о уметничком правцу импресионизму, а раније сам им проследила информације о тој наставној јединици. Ти уметници су излазили у природу и преносили на платно оно што виде и своје утиске. Сада су се ученици нашли у улози уметника и искусили су како импресиониста црта предео. Како су се пејзажи брзо смењивали, ђаци су могли телефоном да усликају оно што виде кроз прозор вагона и да нацртају. Дакле, употребили смо и модерне технологије, које су младима изузетно блиске.
Иако је путовање забавно, његово осмишљавање и организовање није било лако и трајало је неколико месеци.
- Волим изазове и кад се хоће, кад радите с колегама који су отворени за новине и када имате одличну децу све се може. Радује ме сазнање да имам прилику да улепшам дан ђацима, што је мој основни циљ - истакла је наставница Киш Бутерер.
Педагог у ОШ “Петефи Шандор” Елвира Стефановић појаснила је да деци значи да буду у контакту с вршњацима, јер то подразумева развој личности.
- Када излазимо из познатих оквира, померамо своје границе јер то захтева прилагођавање. Колико год ово на први поглед деловало као обичан излет, много је утицао на развој личности ученика и њихово схватање света око себе - рекла је она. -Деца размишљају о свом будућем позиву понекад “романтично” и мисле да све иде лако. Ово је била прилика и да се осврнемо на занимања која се “подразумевају”, попут кондуктера, спремачице, благајнице и других запослених на железници, те да ученици схвате да су и те особе и послови једнако важни у друштву.
Атмосфера у возу била је весела. Деца, осим што су цртала, с педагогом Елвиром Стефановић разговарали су и о избору будућег занимања, те се у неким тренуцима повела жустра расправа. Алекса Стојчевић, ученик седмог разреда истакао је да је најснажнији утисак на њега оставио пролазак крај реке током пљуска.
- У возу је било занимљиво дружити се с другарима из разреда и делити утиске пошто се не виђамо сваког дана у школи због онлајн наставе - казао је Алекса и додао да ће се тог часа, вероватно, сећати још дуго. - Много више сам научио на часу у вагону јер је учионица монотона, а имали смо и јединствену прилику да видимо и да дискутујемо о различитим пејзажима који су се смењивали из минута у минут.
С њим се сложила и Мина Смиљанић, која се с пута вратила пуна утисака. Осим што је уживала у дружењу, запазила је и пренела на платно небо прошарано кишним облацима. Како је нагласила, овакав вид наставе је много занимљивији, па је сигурна да је упамтила много више информација него да је у школи.
С. Ковач
