По одлуци и с благословом епископа сремског Василија су на уранак ишли ученици Богословије “Свети Арсеније”, професори те школе, карловачко свештенство и житељи Сремских Карловаца. У договорено време, сви заједно предвођени владиком Василијем, који је јахао на коњу, кренули су из центра Карловаца. На такозваној великој кривини на Стражилову, поворку, у којој је било доста коњских запрега, чији власници иначе не пропуштају овај догађај, уз хлеб, со и ракију, дочекали су тамошњи шумар и његова супруга, честитајући празник свима. Помен Бранку Радичевићу овог пута служио је владика Василије.
“У славу и част великог песника Бранка Радичевића, који је опевао Карловце и Стражилово и ово место на ком је пожелео да буде сахрањен, окуписмо се да му учинимо помен, сетимо се његових дела, песама и његове младости. Ако бог да, у септембру планирамо у подножју овог брда сабор српске омладине. Намера нам је да цео дан проведмо ту са омладином из Епархије сремске и служимо литургију, све у част Бранка Радичевића”, рекао је владика Василије.
У групи Карловчана који су ишли на уранак био је и шездесетдвогодишњи Лазар Новић, редовни ђурђевдански раноранилац. Први пут је, како каже, ишао на уранак с вршњацима као петнаестогодишњак. Тада се ишло запрегама, обично су се сви задржавали у подножју брда на ком је Бранко сахрањен, а понеког би послали да му на гробу запали свећу.
“Било је периода у нашим Ђурђевданским уранцима, средином седамдесетих година, када би нас полицајци у повратку заустављали и легитимисали под изговором да реметимо мир”, сећа се Новић. Доста је било запрега тада у Карловцима и свечара, па кад се вратимо, идемо да честитамо славу, останемо до поднева, а ко је позван, тај буде и на ручку.
Безмало две деценије, тачније од 1999. године на Ђурђевдан је кроз Карловце ишла молитвена литија са чудотворном иконом Богородице Бездинске. По речима свештеника Саборне цркве у Сремским Карловцима протојереја мр Јована Милановића, духовне околности су се промениле и одлуком владике Василија убудуће ће се не Ђурђевдански уранак ићи као што је то учињено јуче, у великом броју, а изостаће градска литија.
“С обзиром на то да је Богородичина икона позната и као Пећка и празнује се у петак после Спасовдана, поводом 290 година од како је доспела на тло Војводине, организаоваћемо свечану литију на Спасовдан у вечерњим сатима “ казао је свештеник Милановић. Тада ће бити служен акатист и молебан, а биће одржан и културно-уметнички програм. Тиме ћемо означити почетак празновања јубилеја ове иконе.
З. Милосављевић
