Године 1992. настао је први Ротари у Београду. Касније се јавила иницијатива да се он отвори и у Новом Саду.
– Тада је више био група заинтересована око ротари-идеје, која је тињала, развијала се, све док се нису створили услови 1995. године, када нас је „Ротари интернационал” евидентирао као прави Ротари клуб – каже Генцел. – Добили смо Ротари повеље с којима смо инагурисани у Ротари клуб и у чланству смо организације која броји, мислим, сад негде више од 1,2 милион чланова у целом свету.
Ротари клуб основан је још пре 114 година у Чикагу, с идејом да се пословни људи, професионалци из своје струке, полако обједине и на тај начин размењују искуства и покушају да препознају неке могуће проблеме у својој околини, не би ли помогли на било који начин. Тако су новосадски ротаријанци током ових година реализовали акције сталног карактера подршке програмима установа, усмерених на рад с младима с посебним потребама као што су ШОСО „Др Милан Петровић” и Дом у Ветернику. Учествовали су у санацији и другој помоћи након елементарних непогода, доприносили раду Народне кухиње, али и снабдевали образовне установе информатичком опремом.
– Та акција је трајала три године и поделили смо више од хиљаду компјутера – каже Генцел. – Стипендирали смо младе и надарене у њиховим процесима едукације и стваралаштва, помагали смо и у опремању здравствених установа: донирали смо опрему вредну 45.000 евра генетској лабораторији Дечје болнице у Новом Саду, затим 23 модерна болничка кревета Институту за онкологију у Новом Саду, као и болничка возила за болнице у Сремској Митровици и Кикинди.
Како нам је објаснио председник Ротари клуба у Новом Саду Владислав Генцел, члан клуба се постаје у принципу једноставно, али је опет на неки начин компликовано. Уколико неко од чланова упозна човека који је добре нарави, спреман да помогне, да се дружи и одвоји своје време, предложи га за члана. Затим кандидат долази и одржи предавање да би на демонстрирао своју струку, као и квалитет у својој струци. Након тога чланови гласају и уколико је предлог за чланство прихваћен, особа долази месец-два на састанке на упознавање, након чега иде пријем у клуб.
Осим тога, како каже наш саговорник, обезбеђено је 2.570 ћебади дечјим установама, што је био и први „Глобал грант” у Источној Европи. Опремљена је и стоматолошка ординација у Дому за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику, као и мини-кланица с хладњачом и конвектоматом за економију тог дома. Поклоњено је и доставно возило Дечјем селу.
– Сада смо имали прилике да се упознамо с радом Геронтолошког центра и наш циљ је да им помогнемо колико можемо, а за сада смо успели да им обезбедимо око десет кревета с подесивим наслоном – каже Генцел. – Нажалост, Новосађани нису у довољној мери упознати с нашим активностима, што нас сврстава у посебне „тајне организације”, иако су сви наши састанци јавни. Наше акције нису медијски испраћене, али сад, 90 година од оснивања првог клуба у Новом Саду, мислим да је време да људе мало упутимо у то шта радимо и приближимо им нашу идеју и визију.
Председник Матице српске проф. Драган Станић је рекао да Матица иначе негује добре односе са свим организацијама које су вољне да се укључе у контакте с културом, а Ротари-клуб је имао више различитих акција, како хуманитарних, тако и оних усмерених ка култури.
– То је један, начелни разлог, а други, можда персонални, јесте што постоје личности које су повезивале Матицу и Ротари клуб, а свакако најзначајнија међу њима је др Гедеон Дунђерски, који је од 1911. до 1921. био председник Матице српске, као и дугогодишњи председник Ротари-клуба, али и Продуктне берзе у Новом Саду и један од најзначајнијих привредника – казао је Станић, и додао да и данас настављају сарадњу колико год је то могуће.
Текст и фото: И. Миклоши
