Он каже да се питање које је предмет овог писма директно тиче будућности наше земље и здравља, најпре менталног, али и сваког другог, читавих генерација.
„Јавност у нашој земљи била је изненађена и затечена вестима из једног новосадског тржног центра када су у помами за неким јутјубером наша деца, наши тинејџери, изломили стакла, гурали једни друге... све док интервентна полиција није пристигла и завела ред. Све је подсетило на сцене са Битлсима из давних година прошлог века. Ипак, не улазећи у расправу о укусима и уметничком квалитету, Битлси су проносили неки уметнички садржај. Оно што у случају хистерије за великом већином данашњих јутјубера јесте суштина проблема, лежи у чињеници да су они познати, славни и обожавани због доскочица, псовки, употребе сленга, играња игрица на рачунарима, подригивања и сличних физиолошких радњи...“, каже Панаотовић у писму.
Додаје да је читава историја саткана је од вољења, обожавања различитих личности и угледања на њих. И ту је, истини за вољу, било грешака и лутања. Али, гледајући културу и уметност, личности за угледање, вековима уназад, били су: вајари, сликари, писци, глумци, певачи, режисери или пак спортисти, научници, хуманисти, борци за људска права...
„Невоља нам је суђена, драги тинејџери, ако желимо да постанемо попут оних чији живот стаје у монитор лаптопа и чији је максималан домет псовка, подригивање и играње игрица! Живот је, даме и господо, велика игра, велика шаховска табла на којој је најпречи циљ постати човек, зрео и продуктиван члан заједнице који доприноси развоју своје земље и шире. То се, јамачно, не може постићи подригивањем и стискањем џојстика!“, каже директор КЦНС.
НАводи да је жалосно да народ и нараштаји који баштине Десанку Максимовић, Бранка Радичевића, Николу Теслу или Иву Андрића допусте да њихова грандиозна дела падну у други план и да нам идоли и узори постају медиокритети са друштвених мрежа.
„Поштовани родитељи, на нама је необично важан задатак да нашој интелигентној деци која имају сав технолошки потенцијал пред собом, објаснимо да је живот креативност, машта, игра са стварним другом или другарицом, породична вечера, шетња са кућним љубимцем, рекреација, читање лектире, успех у школи, брига за старије, уљудност... и да је то пут којим треба ићи, дочим јутјубере ваља оставити на маргинама јавне и друштвене сфере, где им је и место“, закључио је Панаотовић.
