Екипа “Дневника” је навратила у време ручка, око 13.30 сати да проба специјалитет, а како нам је рекла Александра Станић из Удружења грађана “Патрија” организатора акције, купили смо 21. порцију, а до завршетка акције продато их је 50. Кутак за угрожене би требало да се заврши до краја маја и налазиће се у Црној кући, Омладинском клубу “ЦК13”, у Улици Војводе Бојовића 13.
- С обзиром на то да сам члан Удружења “Патрија”, а моја мајка држи ресторан “Ремек Јело”, дошле смо на идеју да реализујемо хуманитарно кување пасуља за “Хуманка”– каже Станић, објаснивши да се ради о аутомату са полицама, на којима ће се налазити конзервирана и некварљива храна, као и средства за личну хигијену. – Осим тога, садржаће предмете за хоби и разоноду попут друштвених игара и томе слично. Једна од чланица удружења је дошла на ту идеју, јер радимо са људима који су на маргини друштва, социјално су угрожени, стигматизовани и одбачени, те немају услове за живот као ми.
По њеним речима, има тридесетак корисника у граду, Бегечу, Сремским Карловцима и другим приградским насељима са којима су свакодневно у комуникацији, те су увидели да постоји потреба да се направи такав кутак.
- Битно је напоменути да “Хуманко” неће бити само аутомат са неопходним стварима, већ је замисао да ту буде и додатна подршка за оне којима је помоћ неопходна, од психолошке и социјалне, преко правне помоћи, до економског оснаживања – прича Александра Станић, додавши да тако желе да отворе могућност за запослење тих људи на неким од пројеката које реализује Удружење. – Тако бисмо могли да их запослимо на продаји часописа “Лице улице”, који је већ постао познат јавности.
Када смо стигли у ресторан, испред нас је стајао младић и преузимао своје четири наручене порције пасуља, а за акцију је каже, чуо од другарице Иване.
- Апсолутно подржавам овакве акције и сматрам да нам треба много више солидарности у друштву, међусобног разумевања и уважавања – искрен је Радивоје Јововић, добацивши да осим што воли пасуљ, прича о “Хуманку” га је дефинитивно навела да данас баш то “мазне” за ручак. - Поприлично сам искусни познавалац овог јела, па на прву лопту могу да кажем да делује да је направљен са много труда и ентузијазма, зачињен љубављу и то је начин на који бисмо сви требали да живимо. Размена љубави међу људима и помоћ другима је најбитнија, јер храна није храна, ако немаш с киме да је поделиш.
Мама Зора Крстић која кува у угоститељској радњи “Ремек Јело” каже да је ноћ пре почела припреме, а ујутру је пасуљ пристављен да се крчка. Припремила је око 70 порција, а једна је саџала око 400 грама или лаички - две кутлаче, и коштала је 300 динара.
И. Бакмаз
