У парк долазе и млади и стари, а највише породице с децом. Пензионери уживају у хладовини, заљубљени размењују нежности на клупама, деца трче, играју се и хране животиње, а неки су дошли да се освеже на чесми. Може се уочити и понеки бицклиста који је под крошњама дрвећа пронашао место за предах.
Уредбом Владе Републике Србије, Дунавски парк је 1998. године стављен под заштиту као споменик природе друге категорије. Парк се простире на 33.695 квадратних метара, а 22.000 квадратних метара је под зеленилом, у оквиру којег је 760 стабала платана, лешника, брезе, копривића, дивљег кестена, јавора, сребрне липе, јаблана, јеле, чемпреса, црног бора, тује, изузетно упечатљив примерак храста-лужњака...
У централном делу парка је језеро с малим острвом у средини, које представља дом за бројне барске корњаче и патке. Управо на острву су до прошле године живели лабудови Иса и Биса, некада заштитни знак парка, којих се многи посетиоци и даље сећају са сетом. У Дунавском парку налазе се и споменици и скулптуре који употпуњују његов културни значај, а најзначајнији су „Девојка са рогом изобиља” или “Нимфа”– скулптура с водоскоком, рад познатог новосадског вајара Ђорђа Јовановића, споменик Ђуре Јакшића, рад Јована Солдатовића, фигура Преподобног Сергија Радоњешког (поклон Друштва руско-српског пријатељства), бисте Бранка Радичевића, дело Иванке Ацин, а 1992. године постављена је и биста Мирослава Мике Антића, дело Павла Радовановића.
Дунавски парк више од века одолева времену. У таквом импозантном окружењу се током летњих месеци одржавају концерти и друга културна дешавања која окупљају младе и старе Новосађане и њихове госте.
Ј. Вукашиновић
Личност дана: Владислав Чупајак
Владислав Чупајак из Пријепоља у Новом Саду студира на Високој техничкој школи, а често се може срести на улици како свира.
– Улица је начин да промовишеш себе, нешто и зарадиш и добро се осећаш током целог дана – сматра Владислав. – У суштини, мени је све то реклама јер више бих волео да има клубова у којима се свира yипси yез или латино музика па бих ту можда нешто могао пробати. Овако, свакодневица је на улици.
Није завршио Музичку школу, нити Академију, самоук је, а прича је кренула једног лета.
– Пријатељ и ја одлучили смо да одемо у Будву на море и за пет дана потрошили све паре – прича с осмехом. – Срећом, понели смо гитаре па смо остали три месеца, и тако наредне три године по три месеца.
Владислав свима који воле да свирају, а имају трему од наступа по локалима, саветује да покушају на улици јер је то одличан начин да се трема савлада.
Б. Павковић
Некадашњи забарени рукавац
Све до 1895. године на месту Дунавског парка је била мочвара – забарени рукавац Дунава. Тек крајем 19. и почетком 20. века, када је започето сређивање тог дела Новог Сада, почињу и први радови на уређењу парка.
Прво је насута земља, формиране су стазе и сађено је дрвеће. Једино је на најнижој тачки у парку остала бара, која је с временом озидана и претворена у језеро.
