Ово друштво покрива Кисач, Степановићево и Ченеј, као и околне атаре, а осим гашења пожара, имају и техничке интервенције којима помажу Кисачанима.
Друштво има два навална возила из 1986. и 1988. године, као и једну аутоцистерну која је и најстарије возило, из 1964. године. Како је председник тог ДВД-а Љубо Чеман рекао, недавно су добили и алате за разваљивање, апарат за заштиту дисајних путева и заштитне униформе за интервенције.
– Доста нам је стара опрема, али се у последње време доста улаже у добровољно ватрогаство, па се радујемо сваком новом делу опреме, то нам много значи – рекао је Чеман. – Доста смо добро организовани, од добијеног позива треба нам око 10 минута да дођемо до места интервенције, углавном прво излази камион са неколико људи, а онда нам се и остали чланови екипе придруже.
Балансирање са редовним послом члановима ДВД „Кисач” не пада тешко, каже он и истиче да је ватрогаство начин живота. Чеман је истакао да су у рад укључени углавном ентузијасти који су позив ватрогаства заволели у раном детињству, управо учествујући у активности добровољних ватрогасаца у Кисачу, те настављају њиховим корацима и издвајају време како би помогли Кисачанима и мештанима околних села. У помоћ притичу и професионалним ватрогасцима, те су учествовали и у гашењу дела шуме Националног парка Фрушка гора летос, када је пожар избио у близини Буковца.
– Помажемо грађанима када се дешавају елементарне непогоде, у случају поплава ако треба да се испумпа вода и слично, а најчешће учествујемо у гашењу пожара на отвореном – објаснио је Чеман. – Људи су и даље неодговорни, пале стрњику и тако угрожавају свој и туђ живот, имовину и животну средину. Наравно, уколико се догоди пожар у самом селу, и ту испомажемо, лети се дешавају пожари у помоћним објектима пољопривредних газдинстава, а зими се често запале оџаци.
У претходних неколико година ДВД „Кисач” имао је две велике интервенције – у једној је изгорело неколико шупа, животиња и помоћних објеката, док су у другом страдала два помоћна објекта и пољопривредна механизација, а пожар се тада проширио и на стамбени објекат у близини.
– Ми смо започели интервенцију и онда су пристигли новосадски ватрогасци и заједничких снагама смо их гасили, код таквих пожара се у суштини спречава њихово ширење – рекао је Чеман. – Сваке године делимо наше календаре по селу, где стоји и наш број на ком смо увек доступни, али увек свима говоримо да прво позову 193, они ће нас обавестити, најважније је њих прво информисати.
Командир ДВД „Кисач„ Михал Милан Урбан један је од четворице који су специјализовани за гашење шумских пожара. Како каже, помогање пољопривредницима саставни је део посла ДВД-а, па када се нанесе блато од механизације приликом изласка са њива, добровољци перу коловоз како не би дошло до саобраћајне несреће, а заливају и дрвеће када су велике суше и високе температуре.
– Имам срећу да сам себи одређујем радно време, па могу лако да се ускладим са радом у ДВД-у – објаснио је Урбан. – Мој деда је био међу оснивачима ДВД-а, као и мој отац, тако да је добровољно ватрогаство део породичне традиције. Осећај када неком помогнеш, спасиш живот је непроцењив.
– Немамо дан ДВД-а, уместо тога, имамо годишњу скупштину на којој се сви чланови, спонзори и деца окупљају – рекао је Чеман. – Током радног дела читамо извештаје, дефинишемо планове председништва и комаде, а на крају направимо вечеру и дружење, на коју дођу и гости из других добровољних ватрогасних друштава.
Д. Андулајевић
