Концепт урбаног шумарства тиче се дрвенастих врста које расту у градовима, а ако се конкретно говори о Новом Саду, директор ове научно-истраживачке институције проф. др Саша Орловић упозорио је на чињеницу да су за време недавних незапамћених олуја бројна стабла, која су оборена, заправо имала плитко развијен коренов систем, што је изненадило и струку.
По речима проф. др Саше Орловића, један од задатака Института јесте развијање и примена фиторемедијације, те у том циљу истраживачи проучавају различите дрвенасте врсте које пречишћавају земљиште од контаминаната - то могу бити тешки метали или остаци минералних ђубрива од пољопривреде и слично. Урађено је до сада и неколико доктората на ту тему, а резултати говоре да су се као најбоље за ту сврху показале тополе и врбе.
– Морам признати да је и за нас то било изненађење, као што нисмо очекивали да ћемо се са истим феноменом суочити и у Босутским шумама у Моровићу. Тамо се може претпоставити да је корен плитак јер се мења ниво подземних вода и сваке године је он све нижи. За ситуацију у граду, претпоставка је да, пошто Нови Сад лежи на песку, вероватно нема довољно воде у њему, те су биљке већ дуго ослоњене углавном на падавинске воде и заливање – наводи професор Орловић. – Ми на то не можемо да утичемо, осим да то дрвеће за време суше заливамо и тако надоместимо недостатак воде. Али оно што се показало као добра мера и заштита јесте обликовање и орезивање крошњи, јер смо на терену утврдили да дрвеће, које је тако однеговано, није оборено под тежином крошње упркос снажним ударима ветра. То практично значи да у граду морамо обликовати гране, односно спуштати крошње, све у циљу повећања стабилности стабала а тиме и безбедности за грађане и имовину. У урбаним условима се та мера показала одличном и стога се примењује свуда у свету.
Директор Института за низијско шумарство и животну средину каже и да, с обзиром на то да се клима мења, морамо већ сад размишљати о одабиру врста које нагињу ка сувљим условима.
– Такав је, на пример, копривић, а одлично су се показали багрем, пирамидални храст, храст цер, сладун. И то су врсте које треба узети у обзир за будућност урбаног шумарства у условима наше средине. Има пуно топола у Новом Саду, што није изненађујуће, јер је ово њихово станиште, а притом су педесетих и шездесетих биле најјефтиније, а најбрже расту. Земљиште у Универзитетском парку је песковито и тополе су својевремено засађене на 6 метара дубине, односно до нивоа подземне воде. Засађене саднице без корена (мотке) које када дођу у контакт са подземном водом се ожиле, што може мали број врста. – поручио је наш саговорник, уз напомену да Новом Саду свакако предстоји што више садње дрвећа, како бисмо донекле надоместили губитак настао недавним олујним ударима ветра.
Фитонциди у корист људског здравља
Под окриљем Института за низијско шумарство управо је у току израда доктората, где је фокус проучавање колико дрвеће, било у урбаним или шумским условима, садржи фитонцида, односно одређених испарљивих органских једињења пореклом из дрвећа, која кад се нађу у ваздуху делују позитивно на људске здравље. Конкретно, циљано се прати која стабла и јединке имају највећи садржај ових једињења, а све како би се управо те врсте могле после циљано размножавати и користити. На тај начин се могу креирати специјализо- ване, терапеутске зелене површине које ће осим основних функција зеленила моћи бити коришћене за превенцију и ублажавање симптома различитих болести и стања код људи. Проф. Орловић се нада да ћемо у релативно скорој будућности имати и такве зелене површине у којима је емисија фитонцида из дрвећа зназначајно интензивнија у односу на постојеће, а да ће такви екосистеми бити одрживо коришћени за превенцију и побољшање јавног здравља људи.
Једно од истраживања реализованих под окриљем Института за низијско шумарство и животну средину бави се и виталношћу дрвећа, а Град Нови Сад ускоро треба да добије апаратуру за систем „дрвеће прича”.
– Био је нам је 2019. године у посети добитник Нобелове награде проф. др Рикардо Валентини, професор екологије шума на Универзитету у италијанском граду Витербу, који нас је укључио у групу за праћење виталности дрвећа, односно у тзв. „трее талкер” (дрвеће прича) систем – наводи проф. др Саша Орловић. – Сви подаци који се евидентирају одлазе у заједнички систем на европском нивоу и тако се генерално прикупљају информације о томе шта се дешава са шумама и урбаним зеленилом у свакој појединачној држави. Имамо за сада само једну такву мрежу у Моровићу, преко које пратимо виталност јединки храста, али наручили смо још три, те ће Град Нови Сад први пут имати могућност да прати шта се дешава са дрвенастим врстама у урбаним условима. Другу мрежу ћемо имати у агрошумарском систему, а трећа ће пратити букву.
Ивана Бакмаз
