(ФОТО) КАРЛОВАЧКА РИЗНИЦА КУЛТУРЕ Палата Илион чува сећање на породицу Рајачић
Недалеко од централног трга у Сремским Карловцима, у Улици патријарха Рајачића 16, налази се по многим мишљењима један од најрепрезентативнијих објеката дворског типа у тој сремској вароши.
Палата Илион, данас позната по томе што у њој функционише депанданс Музеја града Новог Сада као карловачка Завичајна збирка, била је резиденција баронске породице Рајачић. Рајачићи су једна од неколико племићких породица које су живеле у Сремским Карловцима у различитим периодима њихове прошлости.
Тај репрезентативни објекат био је у поседу породице Рајачић од половине 19. века, судећи по натпису на улазу у подрум: 18 А. R. 56, односно иницијалима Александра Рајачића, синовца патријарха Јосифа Рајачића који је пред смрт, 1861. године од аустријског цара Франца Јозефа Првог добио баронску титулу, а коју су наследили чланови његове породице.
У литератури се наилази на различите податке о времену градње здања. По једним, зграда је саграђена око 1825, док други казују да је то било између 1836. и 1848. године.
Припадала је трговцу Стефану Хаџићу, патријарховом другу из школских дана. О томе како је изгледала у време док је била у Хаџићевом власништву, зна се захваљујући једној фотографији с почетка 20. века.
Садашњи изглед добила је у оквиру велике реконструкције двадесетих година 20. века по нацртима архитекте Виктора Сидека. Тада је дограђена, уведена електрична струја, телефон, систем централног грејања, који данас нажалост нема, и уређен врт. Зграда је споља задржала изглед који је добила приликом те реконструкције, али не и у унутрашњости.
На мермерној плочи изнад дворишне капије уклесани су назив Ilion и породични грб.
Последњи припадник породице - Јосиф Рајачић, кога је са осталим члановима, овековечио Дејан Медаковић у свом делу Ефемерис, живео је до средине 20. века у њој, а после његове смрти 1947, Душан Пауновић, син Јосифове рођене сестре Марте.
Исте године када је преминуо Јофиф Рајачић у Илион је усељен Градски музеј Сремских Карловаца, основан 1946. Карловачки музеј 1963. улази у састав новосадског Градског музеја, који је у међувремену постао и власник дела зграде у ком је живео Душан Пауновић. Део зграде користи и Институција Бранково коло.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.