(ФОТО) ЗГРАДА ШАЈКАШКОГ БАТАЉОНА ЧУВА ТАЈНЕ Ово здање крије причу о војној служби, свакодневном животу и архитектури XVIII века

Иако данас делује ненаметљиво, овај објекат у себи обједињује причу о граничарском животу, урбаном развоју Подграђа и архитектури с краја XVIII века.

Према историјским изворима, зграда је припадала Шајкашком батаљону, војној формацији основаној 1763. године у оквиру Војне границе Хабсбуршке монархије, са седиштем у Петроварадинској тврђави. Шајкаши су били речни војници, углавном Срби, задужени за одбрану границе на Дунаву. Њихова служба била је нераскидиво везана за реку, бродове и сталну војну приправност, а Подграђе је представљало природан простор за њихов живот и деловање. У каснијем периоду, зграда се помиње и као болница за ратне ветеране, чиме је додатно наглашена њена војна и друштвена улога.

Година 1792, урезана изнад улазног портала у овалу са декоративним украсима, сматра се годином изградње објекта. Тај дискретни, али драгоцени податак уклесан у камену представља поуздан оријентир за датовање зграде и смешта је у време интензивног урбаног обликовања Подграђа.

Зграда је једноспратна, са широким уличним фронтом и дворишним делом који се пружа уз десну страну парцеле. У приземљу уличног дела некада су се налазили локали, данас углавном ван функције или претворени у стамбени простор, док су дворишни део, спрат и поткровље задржали стамбену намену.

Улаз у зграду није постављен тачно по средини фасаде, већ је благо померен удесно. Широк пролаз води кроз засвођени простор који се, у задњем делу према дворишту, наставља другачијим типом свода. Са десне стране пролаза налази се степениште које води на спрат, са дрвеним газиштима и сачуваним декоративним украсима на своду. Са леве стране очувана су стара двокрилна гвоздена врата некадашњег локала, са оригиналним оковима од кованог гвожђа.

Дуж дворишног дела зграде некада се простирао отворени трем, који је касније засвођен и делимично нарушен непримереним доградњама. На спрату је очуван отворени ходник који се наставља у балкон окренут ка дворишту, са оградом од кованог гвожђа. Просторије у приземљу углавном су засвођене, док су на спрату са равним таваницама, што говори о јасној подели простора према намени.

Улична фасада је водоравно подељена украсним венцима, док су приземље и ивице спрата обликовани тако да подсећају на камену зидану структуру. Посебну пажњу привлачи богато украшен улазни портал, благо истакнут у односу на раван зида. Улаз је са обе стране наглашен плитким зидним стубовима, чији су горњи делови декоративно обрађени у духу краја XVIII века. Изнад лучно завршеног улаза налазе се симетрично постављене фигуре лавова са исплаженим језицима, док је остатак површине испуњен биљним мотивима и украсима који се шире из средишта портала.

Изнад портала налази се истакнути завршни део, на којем се, према претпоставкама, некада налазио грб који се данас чува у Музеју Војводине. Вредан детаљ представља и двокрилна дрвена капија са очуваним оригиналним оковима од кованог гвожђа, у чијем се средишту налази мањи, полукружно завршен пролаз.

На уличном делу објекта налази се и скулптура Богородице са Христом, дискретно уклопљена у архитектонску целину. Овакви религијски мотиви били су чести на војним и стамбеним зградама у Подграђу, где су становници – војници и њихове породице – заштиту дома и града поверавали светитељима. Скулптура тако представља не само украс, већ и снажно сведочанство духовног живота тадашњих становника.

Зграда Шајкашког батаљона данас остаје драгоцени сведок времена у којем су војна служба, вера и свакодневни живот чинили нераздвојну целину. Иако измењена протоком времена, она и даље чува препознатљив дух Подграђа и заузима важно место у историјској и културној топографији Новог Сада.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.