Видак Раичевић: Хемија као животно опредељење

Хемија, уз математику и физику, важи за један од најтежих школских предмета, и често задаје главобоље и ђацима и родитељима. Ипак, нађу се и они који такву комплексну науку заволе од малих ногу те се определе да им буде и животни позив.
Mlad i uspešan: Vidak Raičević Foto: privatna arhiva
Фото: Млад и успешан: Видак Раичевић Фото: приватна архива

Један од њих је и наш млади суграђанин Видак Раичевић (24), који је, између осталог, 2012. године освојио бронзану медаљу на Међународној хемијској олимпијади у Вашингтону, као члан првог тима Србије који је учествовао на том такмичењу. Добитник је и похвалница и диплома Српског хемијског друштва, Владе АП Војводине, Матице српске и Краљевског дома Карађорђевића, а прошле године је дипломирао с највишом оценом на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине на новосадском Природно-математичком факултету.

„Хемија је у данашњем друштву синоним за нешто „вештачко”, лоше, а та дихотомија природно–вештачко се у главном погрешно примењује и некад злоупотребљава“, објашњава Видак. „Не постоји суштинска разлика између „природних” и „вештачких” молекула. Такође, најотровнији познати молекул је природни производ, а сапун и антибиотици нису ствари које само преузимамо из природе. Прскамо пољопривредне културе отровним фунгицидима не бисмо ли спречили појављивање још отровнијих микотоксина у нашим тањирима, и тога треба бити свестан.“

Видак је данас докторанд и ради у истраживачкој групи проф. др Марије Сакач на Катедри за органску хемију Департмана ПМФ-а за хемију. Истраживања која спроводи обухватају хемијске модификације стероидних једињења у циљу добијања молекула с пожељним биолошким активностима, као што је, рецимо, селективно деловање на ћелије хормон-зависних форми канцера као што су канцер дојке и простате.

„Срећан сам што сам добио такву прилику, пошто у нашој држави таква истраживања постоје једино на факултетима и институтима. Жеља ми је да наставим да се бавим науком у овој држави и на овом факултету“, каже Видак.

Осим искуства које је стекао на Природно-математичком факултету радећи у истраживачкој групи проф. др Марије Сакач, похађао је научне праксе у истраживачкој групи „Glycogroup” на Институту за органску хемију Технолошког универзитета у Грацу, под менторством проф. др Тање Вродниг, и у Лабораторији за органску синтезу и анализу на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу, под менторством проф. др Ника Радуловића (тема истраживања: „Синтеза библиотеке оксима алкил-фероценил-кетона и испитивање механизма њихове пиролизе”). Коаутор је четири научна рада, као и пет саопштења на научним скуповима од националног или међународног значаја.

 Д. Ристић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести