Од очевог самоубиства 2010. Филип и Лука живели су с мајком и њеним другим мужем, а када је она, након вишегодишње тешке болести 2016. умрла, остали су с очухом.
О животу последњих десет година Филип нерадо говори и каже да му је циљ био само да заштити брата и преузме старатељство од очуха. То је успео званично ове године, мада је поступак покренуо лане, чим је стекао услов, односно добио стални посао.
Од јуна прошле године браћа живе сами у кући мајчиних родитеља, који су преминули у истом периоду, у Улици Браће Анђелић 58, уз повремене обиласке запослених у Центра за социјални рад.
– Чим смо остали сами, окречио сам целу кућу, направио другачији распоред и Луку уселио у највећу собу, што због учења, а делом и зато што има астму – прича Филип. – Лука је одличан ђак, воли да кува и често то ради, иако сам и сам професонални кувар. Учествује у одржавању хигијене и реда у кући, чему се често придружи и моја девојка.
Филип је врло рано почео да ради, и то на пословима неодговарајућим његовом узрасту, тако да већ сада може да се „похвали” оболелом кичмом, а последњих осам месеци запослен је у Тепих-сервису „Хаус” у Карловцима.
– Радио сам и као кувар, али не видим себе у тој бранши у условима какви у већини случајева владају сада код нас – прича тај младић. – Жеља ми је увек била будем полицајац и када ми се указала прилика да остварим дечачки сан, морао сам да бирам – уписати се на обуку или се изборити за старатељство и спасти брата. Дилеме није било, одабрао сам ово друго. Желим да заврши добру школу и да не мора да ради тешке послове. Осим што је прузео старатељство над млађим братом, Филип је морао да на себе да преузме и плаћање заосталих дугова из ранијих година. Тек што је исплатио дуговање од 170.000 динара за струју, појавио се дуг за гас од 82.477,74 динара, који потиче још из 2011. године.
Дирнута злехудом судбином браће, карловачка предузетница и мајка троје деце Беба Апатовић је позвала пријатеље, комшије и пословне сараднике да би сакупили суму потребну за плаћање њиховог дуга за гас. Карловчани нису остали равнодушни пред Лукином и Филиповом судбином и новац је сакупљен у рекордном времену и уплаћен на рачун дистрибутера гаса.
Упознавши Врготиће и уверивши се у то да им доста тога још недостаје и у много чему им треба помоћи, Беба Апатовић је одлучна, упркос многобројним обавезама у породичном предузећу „ASCO” и винарији, да настави да окупља људе који могу и желе да им помогну да им се обезбеде бољи услови за живот.
– Њих двојица живе у старој кући која нема термоизолацију и не могу да је загреју – каже Беба Апатовић. – Добри људи су се постарали да им обезбеде четири метра дрва, а Филип је сам купио угаљ, али се бојим да то неће бити довољно да прегурају зиму. Жеља нас неколицине који смо се удружили око плаћања дуга за гас је да им изолујемо кућу пре зиме. Зато позивамо све који су у прилици да помогну у материјалу или новчано, да то и учине. Добили смо лепак и мрежицу, недостају стиропор и радна снага.
Захваљујући ангажману родитеља Филипове девојке, Драго Кресовић им је направио другу капију, а он сам је купио прозоре за уличну страну куће. И свештеници Доње цркве и манастира Ваведења Пресвете Богородице учествовали су у пружању помоћи браћи Врготић.
Брза реакција
На позив Бебе Апатовић, појединци и власници више предузећа и предузетничких радњи из Сремских Кароваца брзо су реаговали, тако да је за 24 сата прикупљен новац и плаћен дуг који је Филип Врготић наследио из претходних година. У своје и братово име Филип захваљује Беби Апатовић, која је све иницирала, као и Јасмини Хор, Мијодрагу Пејаковићу, Љубиши Селићу, Милени и Ненаду Милуновићу, Игору Чонтију, Бранки Марковић, Александру Мики Миоковићу, Јовани Заклан, Ненаду Апатовићу, Бојани Живановић, Невени Петровић, који су је у томе подржали новчаним прилозима.
Зорица Милосављевић
