Своје активности представило је десетак организација, међу којима су „СОС женски центар”, КЦ „Лаб”, НУРДОР, Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама, „Инфополис” и други. Организатори манифестације били су Центар Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду за подршку студентима и „Новосадски волонтерски сервис”, настао на иницијативу фондација „Европска престоница културе 2021” и „Европска престоница младих 2019” да би се креирао сервис који ће бити окренут локалној заједници, секторима спорта, здравља, социјалне заштите и заштите животне средине.
– На платформу нвс.рс од маја прошле године регистровало се 600 особа, међу којима нису само млади – казао је руководилац програма НВС-а Војислав Пркосовачки, додавши да је веома поносан на своје сениоре од 60 до 81 године. – У тој бази су сви људи који би желели да волонтирају или су то већ чинили, а чекају позиве. Године 2018. остварили смо 40 различитих активности и више од 3.000 волонтерских сати. Када то време пребацимо у радне дане, добијамо завидан резултат од године и по ангажовања по човеку. Ове године смо за непуна три месеца подржали већ 16 активности и остварили око 1.000 волонтерских сати.
Осим великог броја партнерстава с различитим организацијама, институцијама и удружењима грађана у Новом Саду, путем волонтирања склапају се врло лепа познанства, док нова знања и вештине чине младог појединца конкурентнијим на тржишту рада, тврди наш саговорник. Осим нових обука и сајма који би био још бројнији, у будућим плановима организатора је проналажење начина да волонтерски рад буде препознат и вреднован кроз формално образовање.
Први пут на Сајму волонтирања у нашем граду нашао се Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила, који пружа правну, психо-социјалну и интеграцијску подршку мигрантима, избеглицама и азилантима свих категорија.
– Радимо широм Србије, у свим камповима, као и на отвореним локацијама дуж северне границе, а имамо канцеларије у Суботици, Београду и Прешеву – каже Ксенија Лазић из Центра. – Отворени смо за све особе које желе да се укључе у хуманитарне активности и тиме развијају своје капацитете. Волонтери уз нас могу, пре свега, да раде на својим предрасудама. Културално учење је још једна важна ставка, у чему нам помажу медијатори из других земаља. Интересантни смо студентима социјалног рада, педагогије, психологије, пошто могу на лицу места вежбати вештине саветовања и рада с групама, али и будућим правницима.
С. Милачић
Фото: В. Фифа
Анкета:
Шта вам је најподстицајније у волонтирању?
Анђела Сворцан, студенткиња славистике:
– Осим прилике да упознаш много људи, највећи бенефит су нова искуства. Волонтирање доживљавам као душевну храну. Захваљујући њему, путем размене ученика, боравила сам годину у Русији и месец у Америци, где смо помагали у јавној кухињи и јавним баштама. Пре него што сам се доселила у Нови Сад, била сам члан Асоцијације младих у БиХ. Још нисам пробала, а волела бих, да помажем животињама.
Милена Павличић, студенткиња психологије:
– Заинтересовало ме је неколико штандова, чијим бих организацијама хтела да се прикључим, а међу њима је „Инфополис”. Привлачи ме све што се тиче културе, развоја средине и подизања свести. Досад сам помагала млађој деци која имају проблема с учењем. Чини ми се да је омладина недовољно информисана, али по посећености сајма види се да није лења и да је и те како вољна да волонтира.
Милан Мића Дудић, пензионер:
– Последњих година научио сам да често нисмо ни свесни тога да волонтирамо па сам дошао до закључка да сам већ с пет-шест година то чинио „натерујући” овце чобанину, који ме је награђивао свежим млеком. Прво моје ангажовање у граду било је на изложби у Спомен-збирци Павла Бељанског, будући да сам члан КУД-а при Удружењу пензионера. Издвојио бих и учешће у организацији Међународне конференције безбедних заједница.
Урош Гостовић, студент инжењерског менаџмента:
– Четири године волонтирам у акцијама чија су циљна група млади. Активан сам члан организације „БалканИДЕА Нови Сад”, која се, између осталог, бави људским правима, реализујући „живе” библиотеке да би се разбиле предрасуде о маргинализованим групама. Један од занимљивих пројеката је и „Локомотива”, који младима даје шансу да, уз помоћ ментора, неку своју идеју спроведу у дело, било то у школи или свом окружењу.
С. Милачић
Фото: В. Фифа
