Иако у последњих неколико година нису биле у могућности да се, као раније, састају сваког петка, како због пандемије ковида 19, тако због реновирања објекта у ком се налазе њихове просторије, не може се рећи да нису активно доприносиле заједници.
Ђацима првацима сваке године припреме и дарују пакетиће са школским прибором, док осмацима за прославу матурске вечери традиционално праве торте. Са члановима пензионерског клуба организовале су разне излете по нашој земљи, док су саме обишле више од 100 манастира, укључујући све фрушкогорске, а оним који су забаченији односиле су и донације. Такође прикупљају помоћ и за мештане села, када је то потребно.
– Људи хоће да помогну и дарују целим срцем, али треба неко ко ће им то омогућити – објашњава председница удружења жена „Лазарице” Нада Петровић, која је на тој позицији од 2005. године, када су „Лазарице” и основане.
Она, како каже, очекује више активности после свечаног отварања, јер прегршт идеја стоји у месту чекајући да просторије удружења буду оспособљене за њихову реализацију. Такође се нада да ће им се прикључити више младих чланица, будући да их тренутно има само 17 и да нису све више тако ни младе, а имају жељу да своја знања и вештине, од прављења колача до штрикања и хеклања, пренесу млађим генерацијама. – Имам елана и волим да радим и уживам кад долази Ускрс и деца ме питају: „Тетка Надо или баба Надо, хоће ли бити туцање јајима?”, а ја им кажем: „Биће, па макар ишла четвороношке.”
Петровићева је истакла колико воли рад са децом, присећајући се момента када је групицу деце учила да праве колаче и „преварила” их, магичном брзином пекући њихове послатице. Оно што се заправо десило је то да је она већ унапред имала испечену туру колача, да малишани не би морали да чекају.
Н. Шолаја
