Као таква, она је једна од основних делатности Црвеног крста, у основи уређена Законом о Црвеном крсту Србије као поверено јавно овлашћење и услуга која се пружа лицима изложеним ризику.
Програм прве помоћи обухвата обуку грађана и волонтера Црвеног крста, обуку кандидата за будуће возаче, обуку запослених, као и ангажовање екипа прве помоћи ради обезбеђивања јавних скупова, спортских манифестација и других окупљања.
– Према Закону о безбедности здравља на раду, постоје две врсте обучавања, а то су основна и напредна обука за грађане – рекао је стручни сарадник у Програму прве помоћи Дејан Вучковић. – Основну обуку су у обавези да прођу готово сви запослени у фирмама, без обзира на степен ризика на радном месту, док је напредна обука, која траје 12 часова, предвиђена за радна места где постоји већа могућност повређивања.
Црвени крст Новог Сада на територији града годишње обучи од 600 до 700 радника, односно око 1.000 волонтера, како студената, тако и ученика у основним и средњим школама. Како се млади сусрећу са првом помоћи већ од шестог разреда, те из биологије уче о одређеним деловима људског тела, много им је лакше да дођу до нових сазнања уколико се обуче у пружању прве помоћи.
Осим реализације обука, Црвени крст Новог Сада сваке године организује и градска такмичења у пружању прве помоћи у СОС Дечјем селу у Сремској Каменици, када млади волонтери имају прилику да провере своје знање из ове хуманитарне области. Након градског, основци (категорија подмлатка) и средњошколци (категорија омладине) одлазе на покрајинско такмичење, а уколико освоје једно од прва три места, знање могу да покажу и на републичкој смотри.
– Волонтери су веома заинтересовани, прва помоћ је нешто што они воле и програм који нама служи да омасовимо Црвени крст – казала је координаторка Градског такмичења у пружању прве помоћи Александра Милић. – Углавном сви млади и долазе тако што учествују у програму прве помоћи: у шестом разреду се упознају са тим, потом, кад се упишу у средње школе, постају вршњачки едукатори, неки остану, а неки се определе за друге програмске активности.
Она додаје да волонтери нарочито воле програмску активност реалистичког приказа обољења, која прати прву помоћ, те једно без другог не могу да функционишу. Реалистички приказ подељен је на два сегмента, па тако одређени број шминка и црта повреде, док су неки од њих маркеранти, те симулирају повреде и разна ризична стања.
Сертификат за обучене у првој помоћи важи пет година јер се, као и остале области, она развија, те је непоходно да се стално обнављају знања. Тренутно је у Новом Саду, уз помоћ донатора, допремљено 15 АЕД уређаја, који су неопходни приликом пружања прве помоћи у случају срчаног застоја. Постављено је 15 таквих уређаја на прометним градским локацијама, као што су Градска кућа, аутобуска станица и Градско гробље.
– Никад није довољно обучених, а ми смо можда оптимисти, па бисмо волели да сви прођу прву помоћ – појашњава Вучковић. – Генерално, законска решења код нас су таква да морамо да укажемо прву помоћ у оквиру својих сазнајних могућности, а људи често питају шта да раде ако негде погреше. Наша порука је да само пробају, упуте топлу људску реч или позову хитну помоћ. Већ тиме су урадили много и пружили прву помоћ.
А. Чегар
У другој половини 19. века Нови Сад се убрзано развијао, а у њему је деловало много друштава и удружења, па и Црвени крст, чији су чланови били бројни угледни Новосађани. Велики број хуманитарних удружења основан је с идејом да се помогне немоћним, сиромашним, гладним и болесним, поготово у тешким зимским месецима. Хуманитарним радом нарочито су се одликовале жене из угледних новосадских породица, које су милосрђе и хуманост сматрале својом хришћанском и људском обавезом, те је успех на том пољу забележен и пре званичног формирања Црвеног крста. Израиљћанска женска задруга, Друштво „Марија Доротеја”, Јеврејско добротворно женско друштво, Болничка задруга трговачке омладине, Друштво женских сокола, Новосатско евангеличко женско добротворно друштво „Табита” и Централни савез чехословачких жена у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца само су нека од бројних женских хуманитарних удружења која су у Новом Саду деловала крајем 19. и почетком 20. века. Посебно се истичу тзв. женска доброчинитељна друштва, међу којима је Коло напредног женскиња, Матица напредних жена, „Кора хлеба”, те и данас познато Коло српских сестара, а Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња претеча је Црвеног крста Новог Сада.
Црвени крст Новог Сада званично је потврђен као организација 7. јула 1881. године. Деценије и догађаји који су уследили показали су значајну улогу Црвеног крста и хуманитарних организација у Новом Саду и у ратним приликама. Током трајања Првог балканског рата, тадашњи Одбор Црвеног крста вароши Новог Сада у земљама Свете круне Угарске организује прикупљање помоћи рањеницима и породицама чији су чланови страдали у рату. Бројни хумани Новосађани уплатили су прилоге, који су упућени српском и црногорском Црвеном крсту. Почетком 1913. године, пред окончање Балканског рата, наслућујући нов крвави ратни сукоб ширих размера, Новосадски одбор Црвеног крста формира Новосадско народно добротворно санитетско одељење.
До Првог светског рата Црвени крст у Новом Саду окупљао је угледне грађане. Редовно су одржавани годишњи хуманитарни балови и игранке, којима је присуствовала ондашња новосадска друштвена елита у жељи да сакупи новац који ће бити утрошен у хуманитарне сврхе. Црвени крст у Новом Саду имао је задатак да, у случају ратних дешавања, организује оснивање болнице за рањенике, болеснике и занемоћале грађане. Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња имала је велике заслуге у развоју хуманитарног рада на подручју Новог Сада све до почетка Првог светског рата.
Б. Павковић
