У амбијенту благо магловитих вечери, уз светлост канделабара и празничних лампица, упрегнути коњи у касу и возачи фијакера у костимима Деда Мраза пружали су готово нестварну слику, праву новогодишњу разгледницу. А све је потекло из љубави једног човека према коњима, али и Новом Саду. Другу годину заредом коњи и фијакери ергеле „Булић” из Сурчина употпуњавали су зимску бајку нашег града од 23. новембра, када је почео „Винтерфест”, до данас.
– Много лепих прича везује ме за Нови Сад – испричао је власник ергеле „Булић” Миленко Радаковић. – Двадесет година учествујем на Новосадском сајму с излагачким коњима липицанерима и све је то необјашњива љубав. Нови Сад је за мене један специфичан град кад је реч о култури и самом приступу људи. Људи који су уз мене једнако су задовољни.
Коњи ергеле „Булић” учествовали су у 28 филмова, што домаће, што стране кинематографије. Тако су се нашли и у сада актуелној серији „Сенке над Балканом”, као и у ништа мање познатим остварењима попут првог и другог дела филмова „Зона Замфирова”, „Монтевидео”, „Санта Мариа делла Салуте”...
Историја коњарства у тој породици сеже деценијама уназад. Миленко носи име свог деде, који је био колар и држао коње пре Другог светског рата, а запрежна кола која је направио оставио је поколењима у аманет.
– У 12. години показујем интерсовање за коње, а отац ми пружа шансу – сећа се он. – Купујемо једног циганског радног коњића, и то је за мене било неограничено весеље. Све то траје, али око двадесете преовлађује љубав према девојци и касније породици коју сам основао.
Увертира ергеле „Булић” почиње пред крај 2000. године. Након извесног времена и озбиљнијих, професионалних размишљања, Радаковић креће у набавку педигрираних липицанера. Пред почетак сезоне 2001. године и Фијакеријаду у Црепаји купује два вредна липичка коња и за њих даје готово 10.000 немачких марака.
Тај потез је изузетно утицао на тржиште липицанера. Само десетак дана
касније, Радаковић излаже грла новоосноване ергеле „Булић” на Новосадском сајму. Посетиоци су били сведоци стварања империје. Тада се дичио с три пастува, односно седам-осам кобила, да би данас био приватник с највећим бројем изложених липицанера на тој европски признатој и поштованој привредној манифестацији. Данас ергела „Булић” броји 150 грла.
Б. Павковић
