Ова културна установа са најстаријом педагошком службом у Србији, која је прошле године прославила 45 година постојања, више од деценије нуди разнолик програм намењен деци различитог узраста. Бесплатне музејске играонице за малишане од пет до десет година, које се одвијају сваке недеље од 11 до 12.30, идеална су прилика да науче нешто с чиме се можда никад не би сусрели, а значајно је за општу културу и познавање завичаја.
„С обзиром на то да имамо сталну поставку која прича о Војводини од каменог доба до краја Другог светског рата, лако је закључити да је у њу уткана историја цивилизације везана за ове просторе и да у складу са тим имамо огроман избор тема“, објашњава Слађана Велендечић.
„Не држимо се увек хронологије, али водимо рачуна о обичајним циклусима. Наше велико финале је управо Машкарада, која ове године слави 23. рођендан, па је пет-шест последњих играоница било на тему поклада и маскирања. Карневали се и у свету организују управо у ово време, пред почетак ускршњег поста, а циљ им је да галамом, музиком и смехом отерају зиму, призову сунце и пробуде нов циклус у природи.“
Музеј Војводине има и читав систем програма који се зове „Музејска учионица”, намењен пре свега учитељима и деци нижих разреда основне школе.
„Кад смо сагледали корелације наших садржаја и наставних планова и програма у основној школи, нашли смо много заједничких тачака. Због тога смо предложили учитељима да једну наставну јединицу или тему реализују у Музеју уместо у школи. Трудимо се да у учионицама будемо што неформалнији, да седимо на поду, да свако може да постави питање кад год хоће, без подизања руке. Буде то бучнији дијалог у којем они нешто уче од нас, а богами и ми од њих“, признаје она.
Наша саговорница тврди да деца највише реагују на праисторију, односно археологију, будући да, недоречена и мистична, снажно утиче на њихову машту. Друга област која им је посебно интересантна јесте етнологија, чије елементе препознају, посебно ако су одлазили на село, али су им и даље прилично далеки.
У плану музеј за децу
Слађана Велендечић каже да је од пилот-пројекта из 2015, у којем су се као експонати користиле искључиво играчке, њихов циљ стварање музеја за децу који би био део сталне поставке.
„Изложба за коју је планирано да траје десет дана, колико и манифестација, наставила је свој живот још годину и по. Све време је имала своју публику, па чак и гостовала у Бечеју, Зрењанину и Панчеву. Чињеница да су се деца данима враћала на њу усмерила нас је да размишљамо о томе да у Новом Саду направимо нешто што би било допуна играоницама које постоје у граду, а што има и едукативни карактер.“
„Изложба дечјих радова „Од овце до ћилима”, која се може погледати још неколико дана, настала је из серије радионица које су Музеј Војводине и колегиница Владимира Станисављевић реализовали са „Радосним детињством”. Инспирисани посетом Музеју, током које су учили о процесу ткања, малишани су створили с васпитачима низ различитих ликовних радова. На отварању врло живописне и лепе изложбе била је толика гужва да се није могло ући“, додаје Слађана Велендечић.
Када су пре 10-15 година почели са музејским играоницама, које није лако припремити, били су разочарани посетом, док је сада број учесника већ дуги низ година устаљен – двадесетак деце сваке недеље, мада их некад буде и до 60.
„Онај ко почне да долази, остаје веран посетилац. Увек оглашавамо наше радионице у медијима, на сајту Музеја и друштвеним мрежама, али нам је препорука од уста до уста најдрагоценија“, објашњава она.
За старије школарце постоје разне креативне радионице, намењене углавном онима који желе да знају мало више него што добијају с наставним планом и програмом.
„Најчешће изаберемо тему коју са једном групом ученика обрађујемо месец дана, некада и дуже. На тај начин стварамо мало интензивнију и тешњу сарадњу и са њима, и са појединим професорима. Уз истраживачке задатке које добијају препознају музеј као место које им може помоћи у даљем учењу коришћењем његове архиве, библиотеке, сталне поставке, различитих публикација и служби. На сличан начин конципирани су и програми за студенте“, додала је Велендечићева.
Сарадња са студентима Департмана за архитектуру и урбанизам, који су решавали конкретне проблеме везане за зграду и околину Музеја, дала је, каже, фантастичне резултате.
„Археоботаничка башта, која се налази у предњем дворишту Музеја, прилично је неугледна. Ако станете и загледате се, видећете мале потписне легенде и схватити да то није само трава. Решења студената како би постала видљива била су тако добра да су превазишла сва наша очекивања. Иако се колега Александар Медовић стварно труди да промовише тај пројекат, он још није реализован, а мислим да би то била битна ствар за наш град јер у Европи нема музеја који имају археоботаничку башту“, каже она и додаје да су академци фантастично осмислили и простор између Дунавске 35 и 37, који би према њиховим нацртима требало да се претвори у музејски трг са додатним објектом.
С. Милачић
Традиционалне Машкараде
Традиционалне Машкараде коју организује Музеј Војводине одржаће се сутра у 12 сати, а поворка ће се окупити на платоу испред Музеја, Дунавска 37. Поворка ће дефиловати централним новосадским улицама, односно Дунавском, Змај Јовином, Краља Александра, улицом Модене, Булеваром Михајла Пупина до салетле у Дунавском парку где ће се наставити забавни програм и прогласити најуспешније маске. Организатори напомињу да ће се, у случају лошег времена, завршни програм организовати у холу Аполо центра. У забавном делу учествоваће хор “Бајићеви славуји” а учеснике ће забављати аниматори Злата Салата и Оља Зоља.
С. К-ч
