Како би држали корак с модерним технологијама, група гимназијалаца је имала прилику да, у пратњи директорке Вукобратовић, професорке математике Зоране Варге, физике Марине Дороцки и немачког језика Жељке Голић, почетком ове године посете вршњаке у Гимназији „Леополдинум” у Немачкој да би започели поројекат из програмирања и роботике.
Новосадским ученицима је представљен микроконтролер „Калиопи” који ради на батерије, може да се повеже на рачунар, ЛЕД сијалицама показује температуру, смајлија, испушта звук и реагује на јачину остветљења.
У Гимназији ученици стичу знање од сјајних професора који се непрекидно усавршавају, па је професорка Марина Дороцки 2019. године учествала на двонедељној обуци у Европској организацијији за нуклеарно истраживање (ЦЕРН), а ђацима на часовима открива свет роботике. То су само неке од активности које се реализују у Гимназији, а које је Министарство просвете, науке и технолошког развоја препознало као значајне, па је „Исидорину” гимназију изабрало међу 40 образовних установа у Србији, односно међу две гимназије, да учествује у пројекту израде Јединственог информационог система просвете (ЈИСП).
По речима професора информатике у Гимназији „Исидора Секулић” Александра Јовановића, изабране школе имају задатак да тестирају базу података Министарства.
– Електронски упис за ову школску годину је код нас одлично функционисао, па претпостављам да је и то пресудило да наша школа буде изабрана за проверу новог система – објашњава професор Јовановић. – Реч је о великом пројекату јер ће мношто података морати да се прикупи у бази. Идеја је да се на једном месту обједине информације о образовним установама, о наставницима, о запосленима, о целокупном току образовања ученика, од тренутка уписа у основну школу до тренутка када заврши средњу или факултет и добије запослење. Ми треба да проверимо систем и да шаљемо Министарству повратне информације о томе шта је добро и где има простора да се он побољша.
Кабинетска настава незамењива
Од када је настава организована онлајн, професор Јованови каже да се већина наставника брзо уходала у коришћење нових платформи као што су „Гугл учионица” и „Зум”, али наглашава да ништа не може да замени кабинетску наставу.
– Ипак, деца су на губитку јер другачије је када с њима на часу можете попричати шта им није јасно, да уживо пратите њихов рад, да када раде задатак видите где је запело и одмах исправите грешку и објасните им шта нису добро урадили – објашањава професор Јовановић, уз наду да ће ускоро опет моћи да стане пред своје ђаке у учионици, наравно, кад то епидемилошка ситуација дозволи.
Како појашњава професор Јовановић, Гимназија „Исидора Секулић” је специфична још по томе што има Природно-математички и Друштвено језички смер. Већина ђака с Природно-математичког смера уписује Факултет техничких наука и завршавају га изузетно успешно.
– У наставни програм се непрекидно уводе новине, па тако ће деца у другом полугодишту учити о програмском језику „Јаваскрипт” и другим модерним рачунарским језицима – каже наш саговорник, додајући да ученици годинама постижу значајне резултате на међународним такмичењима, попут оног у Мађарској, које је посебно јер деца имају прилику да покажу своје знање кроз пројекат који су радили дуже и имали су слободу у његовом осмишљавању. – Радио сам на изради софтера за велика продузећа, па настојим да своје знање и искуство поделим и пренесем на своје ученике и да их мотивишем. Највише покушавам да их научим програмирању јер сматрам да, уколико усвоје основне ствари из те области, знање се лако надограђује, а пресудно је и да их научим да размишљају, да сами решавају проблеме и чини ми се да успевам у томе.
С. Ковач
