Трг слободе почео је да се оснива у 18. веку када је сам град почео да добија своје данас познате обрисе. Како каже директор Историјског архива града Петар Ђурђев, трг је кроз историју мењао и називе.
– За време Аустроугарске звао се Трг Фрање Јосифа, после Првог светског рата Трг ослобођења, а после Другог светског рата добио је данашње име Трг слободе – набраја Ђурђев. – На мапи града из 1745. године први пут се јано види центар Новог Сада на ком су смештени објекти царске власти, цркве и уцртани путни правци. Први пут се јавила идеја центра и раскрснице код Цркве Имена Маријиниго, односно у народу познате као Катедрале. На тргу је једно време била пијаца, која је затим измештена да би била основана централна градска шетачка зона.
На месту споменика Светозару Милетићу некада се налазила лепо уређене зелена површина, око које су били фијакери с коњима, могао се ухватити и трамвај, а 80-их година прошлог века и градски аутобус, док се на путу, који води ка Његошевој улици, налазио споменик Светом тројству. Ни потес ка Позоришном тргу није сачувао свој стари изглед будући да су куће срушене 70-их година прошлог века.
Данас тргом доминира монументални споменик Светозару Милетићу, дело познатог вајара Ивана Мештровића из 1939. године.
– Милетић је био градоначелник, адвокат и једна од најистакнутијих личности 19. века, те је управо због његове изузетно значајне историјске улоге, неподсредно пред почетак Другог светског рата, подигнут споменик – објашњава Ђурђев. – Главни заговорници да се он подигне били су Матица српска и Демократска странка, док су место постављања изабрали Иван Мештровић и инжењер Милутин Татић. За време окупације, мађарске власти су га уколнмиле и преместиле у бившу касарну Возарског ескадрона која се налазила у близини Алмашког гробља. Споменик је враћен одмах по завршетку рата, у јесен 1944. године, залагањем Васе Стајића, али тек пошто је бравар Иштван Тот рестаурирао оштећена стопала.
Данас је Трг слободе само срце Новог Сада, где се налазе значајни објекти у Новом Саду попут Цркве Имена Маријиног, Градске куће, хотела „Војводина“, Танурyићеве палате, а у близини се налазе и друге бројне знаменитости. Трг слободе је много више од раскршћа путева, он годинама спаја људе, јер нема ко се није „нашао с неким” на Тргу или „код Милетића”.
С. Ковач
